Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

217

неслободан био (кад није имао своје воље у пуном смпслу речи)!? А та лротивуречност њихова јамачно неће бити зато, што кмо они оне „слободе" у оним другим случајевима узимају у другом смислу, а .слободу" воље онет у другом! Но ако би баш п тако било, погцешка је њихова, што и слободу воље не узимају у оном смислу, у ком и оне друге слободе узимају, т. ј. у обичном смислу, у коме се у људп, у друштву реч „слобода" и узима, — а на име, кад се човек може сам да креће у делању ио своме избору; погрешка је њнхова, као што је и пишчева, кад он не води рачуна при одрицању слободне воље о разлици између апсолутне и релативне слободне воље. Тако категорички и у толико, ако се не варам, нико не пориче човеку слободпу вољу као писац. Ни Цезар .1омброзо, који је младоме а вредном трудбенику нашем, како ми се чини, водиља звезда, — ни Р. ГароФало (Ха пио\'а зсо1а, — 1а сшшпа1од1а — 1885.), — ни Г. Тард (Ба сг1т1паН1;е сошрагее — 1886.), који држи средину неку, — ни Спиноза, еврејски фнлософ , којп је учио, да су Бог и свет једво исто, и који вели, да они спавају са отвореним очима, који мисле да могу говорити, ћутати или радити услед слободног решења душе своје, —пани МацкМеу, 1 ) — ни Стјуарт Мил и т. д. И сам Л-омброзо, који је и створио тако звану Дриминалну антропологију" и који је изнајпре доказивао, да се ни један кривац не може и не трсба да казни — јер су као сви кривци по строју, по конструкцији својој ненормални људи, па зато да као и морају кривична дела чинити — доцније ј< то мишљење своје јако ограничпо (ма и опет недовољно), јер је и он дошао до уверења, да човек не чини кривична дела само што и кад мора, него и случајно (јамачно нехотично) и по навици и т. д., о чему треба прочитати дело виуаи-а, награђено од Франц. академиЈе наука: Мога1е сои1етрога1пе — Раг18. Наш писац, поричући слободну вољу и не чинећи никакве разлике између апсолутне и релативне слободне воље, која одговара аисолутној и релативној нужности. како се кад што и у којој мери тиче Фпзичкога или моралног (и социјалног) живота, вели, да и онда, „кад мислимо, да нешто иредузимамо и радимо с највише слободне воље", Да и тада „на нас дејствују најразноврснији упливи, који потичу из наше прнроде, којих смо ми у тренутку несвесни и који не подлеже нашој контроли" (стр. 266.). Дакле све друго утаче на делање чо- I века, само ни у колико слободна воља делаочева! | ') Маи(1б1еу. Рћув1о1ок1е <1е Гезрг11. просбктви глАснак 1891.

Па још и „уплнви", „којих смо ми у тренутку" делања „несвесни," — ма да у таким случајевима н не може бити по дравилу одговорности за делање. Шта више, каже нам јасно пасац, да ни онда немамо слободне воље, кад ми своје раније решење и његово извршење („изненађено правом вољом"Ј рушимо, јер „несвесност изненађује и иобеђује" нашу „свесност, тако, да ми све не можемо говорити о нашој вољн, док она не пређе у дело." Ако се буде порицала слободна воља зато, што човек услед нових разлога и побуда и услед својих или и туђих ирилика мења своје раније решење, онда се никако не може знати, па где ћемо се и кад зауставити у том ограничавању и ионижавању човека! Шта се све на штету и свести и морала и слободе људске може изводити из такога ограничавања, којпм се своди човек на ниво осталих животиња!? Са такога гледишта, по коме нема слободне воље — јер је пре тога било неких узрока, уплива и разлога, са којих смо се решили на делање или неделање — може се и мора се казати, да ни мисли слободне нема, да ни савести слободне нема, па ни свест сама да није слободна, јер свему троме том претходиле су неке појаве, неки узроци, којн су их изазвали; али нико живи неће казати (бар за мисао и савест) да нису сдободне. На што онда тражити мисао — размишљање , и о томе водити рачуна код човека, — на што замерати човеку свесном, ако се овако пли онако (како нам се не допада или како је по нас или и њега шгетно), понашао, — на што и по чему рачунати на савест људску, кад све то није слободно, па ни човек у том по1'леду, пошто се све то и у том погледу мора кре тати онако, као лутке на жици и ићи оним иутем, који одређују иретходни узроци и иојаве који још с ^иреаотоиским» узроцима и иојавама неким у пези морају с-тајати! ? У наведеном ставу нисац као да нризнаје неку (слободну) вољу човеку, али вели само иосле дела да о њој може бити речи, ма да — чини ми се — сви људи у тврдо верују, да воља, ако је уопште има, иретходи делу. — У осталом ако ми по кадшто не можемо да објаснимо последње пли прве шш средње узроке понеком делању нашем, не следује, да смо несвесно радили и да своје слободне воље тада нисмо имали, — не следује, да је та нејасност узрока искључила нашу свест и нашу вољу нужну ири делању. Н. пр. при читању књиге или и после, или при силажењу низа степенице, или о ручку или и после — ако се не сећамо иревртања листова илн сваког мицаја ногу илн узимања залогаја, ножа и т. д. — Зар се може казати, да је несвесност иобеднла нашу свесност и да с.но ми као све те радње извршили и без своје