Просветни гласник

218

воље слободне и то још несвесно! ? Но све и да претпоставимо у ком случају таку несвесиост о узроцима иди и о побудама, не може се са тога само догично норицати и свесност ири делању каквом или при решавању на делање какво, па ни слободна воља у сдучају свесног делања. Ма какви узроци и мотиви били, увек — изузимајућп случајеве у науци кривичног права признате, као тјз аћбоШае — строго узев, лежи у вдасти свесна човека: хоће ли да приступи извршењу каквог дела или неће; и у том избору јавља се слободна воља његова. Лобуде и узроци само уиуКују, али (ао иравилу) не могу да нагнају човека на делапе или неделање — дакле не могу да му иониште слободну вољу ; н. пр. непријатељ ухвати војника нашег, захтева од њега да му прокаже стање и распоред ааше војске, — он неће; непрпјатељ га ставља намуке,—он уморе, али ие одаје! Зар се може порицати овде слободна воља са узрока, гито је војник илеменит био и отаџбину своју волео ! ? Ако ди бп се казало, да нн ту иема слободне воље, јер су некп узроцн претходпли, онда би на жалост људи доћи морали логично до тог закључка, да све то мање има слободне воље човек, у колико га илеменитије иобуде на делање или неделање какво буду иокретале! Побуде и узроци, који имају везе с телесном страном људског живота, као у наведеном примеру, јамачно су јачи од оних, који те везе нмају са душевном или моралном сграном живота; па кад и те таке побуде н узроци, који су јачи, не искључују сдободну вољу, оне друге побуде или узроци још мање то могу чннити . Наилазили бн на чудне недоследности и у јавпом н у појединачном животу, ако би се усвојило, да човек нема слободне воље. Н. пр. на основу чега тражнти министарску одговорност противу могућних злоупотреба владаочевих, кад владалаи нема слободне воље, а тако ни министри, но и онај, као год и ови, све што ради, ради како се мора (без утицаја своје воље)!? Или н, пр. на што саветовања и упутства деци и људима, да се уздржавају, да се чувају, да овако или онако раде, кад то ни у колико не може зависити од њихове воље, које „нема", па наравно ни од те поуке!? Није тешко завести се туђим појмовима и посматрањима, само ако их нисмо свестрано иромотрили, јер се и сами њнхови творцн лако заводе, кад на истински свет, у коме се човек са дедањем својим креће, забораве, — па у место научне истине а они заблуде износе и проповедају, као што о томе лепо излаже и доказује Тћ. Рипс/,- 1>геп(апо за неке немачке ФилосоФе у делу своме: Г^ев 80рћ1б1ез а11етап(1б е1 1ез шћШзЈез гиззез — Рапз

1887. год ; н. пр. за Шоненхауера (сгр. 66 —101.), на кога се такође наш мдадн раденик иозива (стр. 268.), — за Канта, тога творца немачке соФистике, а и за друге још неке (немачке) ФидосоФе. Са свим порицати слободну вољу човеку значи усвајати назоре Френолога и Фаталиста ; јер и но њима сдобо^а воља човечја иема вредности. У колико је већа или мања каква испуиченост пди угнутост на глави чијој, иди у кодико је у кога већа, шира лубања и т. д., у толико ће овако или онако, више пли мање човек морати да ради и иреко своје воље, веле Френодози, — ма да се и самн не сдажу још ни у важнијим питањима а ни у гдавним основнма, из којих хоће своје закључке да изводе; н. пр Л.омброзо, Гегп, Ашас1е1, ВепесНс! и други веле, да је дубања, или боље упутарњн простор њен мањи у злочинаца (што у главном и писац наш тако наводи — стр. 63.). него ли у људи, који то нису, — а напротпв ВоЛег и Не§ег тврде иротивно, т. ј. да је простор дубање веЛи у њих вего ди у других људн. Тако се нсто не слажу ни односно величине ни односно тежине зликоваца како о томе сведочн &. Тап1е у делу своме: 1<а спшшаШе сошрагее — Рапз 1886., стр. 11. Фаталисте опет веле, да не номаже борба, да не помаже противљење људско, — не помаже што ће се човек овако или онако у дедању, у животу своме решавати и хтети ово илч оно — јер на нослетку мора бнти онако, како је у књизи судбине записано, дакле резултат исти као и кад јс човек без слободне воље. А шта нам кажу писци, који поричу слободну вољу, ако не то исто, — кад тврде, даје слободна воља човечја лаж и забдуда, кад исповедају, да деда свесног човека од свачега зависе па и од уплпва, којих је човек у тренутку рада несвестап, само не од његове слободне воље! ? Па чему Ке се моКи ирииисати целокуини досадањи наиредак ма у ком иогледу рада људског, ако не | слободној вољи, њеној уачини иенергији? Зар одазивање човека тежњи за бољим, за веКим, за савршенијим чим и т. д., што је често, врло често скопчано са тешким нсиријатним наиорима и самоирегоревањем, као што је н. ир. учити школу, | занат, обрађивати земљу, ратовати и у оиште све радити оно, од чега друштвени наиредак зависи, а није иријатно човеку ио законима његове људске ирироде судеИи — зар то све не зависи погдавито од слободне воље његове ? У остваривању тежње н. пр. за богатством, запгго је нуждан толики и уман и Физнчан труд, рад, напор, — зар не игра главну удогу слободна воља човекова, од које зависи решење на тежак, мучан и ирироди људској \ немио иосао и његово извршење?!