Просветни гласник

306

уједињене у лмчностп владаочевој", то је колико непотребно, толико потребује и доказивања. Лепо је од писца, што је дао себи труда, па је (стр. 229 и даље) опшпрно обрадио уставне одредбе у сваком погледу. Алнје ишао до иепотребног детаља и ситница На неким се местима, како ја држим, и иребацио , уносећп н такие уставпе одредбе, које деци нису ни мало потребне Тако на пример. Ненотребно је навођење чл. 56. и 136. Устава, од којих први говори: како ни један акт Краљев нема обавезну сплу, без потписа министарскога; а други говори о томе: како наредба Краљева не може заклонити минисгра од одговорности. Што ће то деци? Уставној свести и поретку у нашој држави биће довол>но услужено, ако дотични буду знали за ову одредбу, п поштовали је. Њено нретресање међу децом и са децом промаша цпл>. А како још сва ова претерапа ревност стоји у супротностп с овим чудноватим наводом иишчевим: „Он (Краљ) има прако да растури Скупштину; али мора одмах наредитн нове пзборе." Док је по чл. 56 н 136 ауторптег владаочев тако везан за вољу мпнистарску, дотле по овоме владалац је готово самовољно престављен, кад он има право да „ растури" Скупштиау. Ово је, дакле, са свим непотребно, штетно, и боље би било да нпје у књпзи, као год што не знам шта ће деца иаучити од тога, што ће знатн да „Краљ одређује Формацију војске!" (стр. 238), и т. д. и т. д. Код министарства нравде (стр. 249) вели се: „Сви чиновницп, којп потпадају под то мпнисгарство, нмају да суде, по законпма, којн су на основу Устава донесенн." Ннје псправно. Управнпцп казненпх завода немаЈу право „да суде," као нн рачунопспнтачи Гл. Контроле, „Свака окружна варош и неке веће варошп нма свој првостепенп суд." Нпје добро речено. Пего свакп округ има свој првостепенп суд; а већи н по два. Узгред буди речепо, да је ппсац пзгубно пз впда духовне п војне судове, као и пороту, док међу тнм сви ови судови засецају Јако у јавнижпвот н држ. уређење, „Мпппстарство спољ. послова — одржава аолатичке и трговачке везе са другим државама (стр. 257)." За депу непојмљнво и високо. „Мпннстар унутр. иоелова стара се о пзвршењу свих закона" (стр. 258). М ако законп н законске наредбе по свпма струкама државне уираве иролазе кроз окружие п среске ио.шцпјске органе и власти, ипак горње не стојп,

У преднаведеним цитатнма желео сам да издвојим места, која су ми се — по реду како су у књизп — учиннла: или погрешнаилн за ученике несхватљива. Признајем да ово нису једина те врсте. 0 делу, у целини говорећи, имамда нрнметнм : да у арвом н другом делу (која гбворп о нородицп, школи п отаџбннп и о основноме морал у) — има прилично магловитости у одредбама, које ће свакојако отежаватп разумевање од стране ученнка; а у треКсм делу (којп говори о грађ шскпм дужностима н правнма) — пма утрпаностн, које ће онтерећавати ученнка и слабити запажавање главних потребнијих знања. То потпрђују предњи наводи ; а н разгледање саме књнге могло бп свакога о томе уверити. Но, ваља се уздати, да ће. г. г. наставннцп овог предмета моћи ове незгоде својпм објашњењима ублажити. Недостаци ови, који су ј 1че истицани, ипак нису толпкн, да би могли побити вредност овога новог дитерарног нропзвода једнога предузимљивог проФесора нашнх гимназпја. Сама повниа ове врсте радова, оправдава ове иедостатке, сем тога, што је популарно нзлагање свих етичких одногиаја, вазда било за свакога тешко, како за аисца, тако и за оног за кога се аише. То иотврђују обаделца, која су нретходпла овоме, а но нстој струцн, п која и ако стоје, не чине излпшннм потребу, да се п нове „моралпе поугсе" пишу. —■ Узимљућп за тим у обзир, да су „Моралне и грађанске поуке," по Мезијеру, од госп. проФ. Стеве Н. Ђорђевића, нопајслобразнпје програму, и што су собом обухватиле све потребпе моменте овога млађаног предмета — мишљења сам : да сч оне могу усвојити као аривремена ручна књига за ученике гимназијске. „Привремена" велпм с тога, што сам мпшљења: да ни једна овим иутем постала књига, не може апсолутно задовољитп све потребе п захтеве, какве програм тражн; јер су сва дела, која поједини нисцп ио свом нахођењу израђују, махом једнострана, те, у колико има пли нема „право грађаиства" у школп једпа од њнх, у толико га пма плн нема 11 свака друга. Ова, од г. Ст. Н. Ђорђевића, нпје лошнја од осталпх, п неће иромашитп добру намеру, коју је ппсац имао, кадјује израдио. Желетп је, да ннсац узме, нрн евентуалном другом издању, и ове напомеие у обзир, иошто су оне за ово пздање без утицаја; иошто су иаведене мане неиовратне. 12. марта, 1891. год. у Београду. Ванредни члан Главн. Просв. Савета, Жив. Живановић, провесор.