Просветни гласник

310

НАУКА И НАСТАВА

89.

Милован Слепчевнћ, учитељ

из

Ниша.

90.

Милоје Сиасић, „

г.)

Рековца.

91.

Александар Барлов, „

+)

Кнића.

92.

Марко Аитоиовпћ, „

И

Ваљева.

93.

Коста Андријашевић, „

У>

Баталага.

94.

Димитрије Соколовић, «

п

Београда

95.

Станоје Николић, «

))

))

96. Милутин Николић, учитељ из Овсишта, о кр. краг. 97 Стеван Живојиновић. „ „ Крушевца 98. Светоаар Вучовпћ, „ „ Београда. 99. Ђорђе С Којић, „ „ „ 100. Стеван Зарић, „ „ „ С овим је свршен овај састанак.

НАУКА И НЕШТО 0 СРПСКИМ АКЦЕНТИМА (кратки прег,лед) од Гргура М. Јакшвћа фил. III. године ».... Заз зегМвсће ћа1 Мп81сћШсћ с11ебег то(1Шса1Јопеп (1ег уоса1е ип1ег а11еп з1аујвсћеп, ипЈ 1сћ \уаге уегвисћ!; ги за^еп 11ћегћаир{ ип1ег а11еп ћекапп(;еп вргасћеп (1еп Мпз4еа ип(1 2аг4е81еп огдамзтиб.« МЈк1о81сћ. Уег$*1. 1|аи1;1. 1852. р. 317. (свршетак) 10. Најпосле да размотримо иромсне, које бивају од акцента, кад пред речи дођу предлози. Те су промене и врло занимљиве, јер предлози чим дођу пред иеку реч, као магнетом каквим привуку акценат с речи ,на се, па га у том привлачењу у једно и промењују/Ј Ова особина, ио свој прилици, и даје нашем језику ону музикалност и мелодичност, каквом се не може поносити ни који други језик. Тако су још стари писци наши, као : Вранчић, Рељковић и др. опажали ту особину, и у својим је списима бележили. 78 ) Али се истом у најновије време сазнала сва Финоћа тога иренашања акцеита, и из народиога говора похватани живи *) Ове су промене најразноврснијо у српској акцентуадији, а у говору врдо честе. Нир. реч брдо има оваке промене, кад пред н>у дођу разни предлози: на брдо, на брда, и на брдо, мимо брдо, нимо брда, итд. Иди имамо речи-. град (^еп. 8Ш§. града) и старац (§еп. 81п§. старца); кад иред ове генитиве, који су једнако акцентовани, дође преддог од, онда ће гдасити : бд града, и од старца! ,8 ) Примера има у Даничићевој расправи (Вас1 XX. отр. 151.). — 0 том је и ЈВук врло лепо говорио у писму Ј. Ст. Поповићу (81ау18сће ћИзИоШек, II. 1852.).

НАОТАВА

цримери, из којих ће бити лакше извести правила по којима све то бива. Таква правила — чини се — најбоље је извео А. Павић пре неколико година. 19 ) Ми ћемо та правила, модиФикована, изнети овде за то, што су ове промене најчешће у свакидашњем говору, те за то и заслужују да се најпре помену. Ово су главне нромене • 1., аредлози немају икцвитп.: а) ако су нред слогом на којем је 4 или' : у рату, на пећи, из пера, преко корита, испод га/јева, на дете, у виио итд. —- б) ако су пред слогом на којем нема акцента : од другбва, са мртваца, преко сведбка итд. 2., иредлози добивају ~ акценат (ако су од два слога на првом) : а) ако су иред акцентом и то : а) ако су пред речима мушкога рода од једнога или два слога, који има уметнуто а : без Друга, 6 другу, на жрвањ итд. ; — тако је и пред речима женскога рода с основом на и : у цев, без мисли итд.,' — (}) ако су пред речима средњега рода : у месо, иреко телаитд.,—■ у\ ако су цред речима женскога рода с основом на а: на војску, у главу, низа стене, међу овце итд.; б) ако су иред акцентом 44 : а) ако су иред речима мушкога рода, које су од једнога слога а с акцентом ~ у пот. једнине, или ако су од два слога а с акцентом 44 у потп. једнине : за рогове, код волбва, на јасен, итд. ; — тако имају и речи женскога рода с основом на и : из иећи, од болести, преко иећи итд.; — {}) ако су иред речима средњега рода, које у пот. једнине имају наставак и два слога: у ноље, на дрво, испод брда итд. — Од три слога је иоуздано само : у Дунаво ; — у) ако су ,в ) У Ка(1и ји§'081. Ак. књ. 1ЛХ. стр. 101.