Просветни гласник

311

пред речима женскога рода на а, онда предлог добива акцпнат, и то ако је пред акцентом " који је постао од 4 : низ воду, у гору, на земљу ; има само један изузетак : код ногу. 3., иредлози добивају " акценат (ако су од два слога на крајњем): а) пред сваком друкчијом речју, која на слогу, што одмах за предлогом долази, има акцепат " или " : а) пред акцептом л : из жабе, међу жабе, у језеру, итд.-— /3) пред акцентом : из грббља, кбд села итд. —

Ако ово све, што досле излагасмо, узмогне послужити свакоме бар и као најкраћи оцрт акцентуације нашега језика, онда ће овај чланак по гпуно одговорити наменм. При изради овога чланка највећа је пажња поклоњена главним особинама, а но негде се морало дотаћи и ситница, које у извесним прилнкама управо и одлучују у оном. што се тражи. У осталом, сваки ће ко узради овакав посао утврдити мишљење, да се данас — и покрај највећега труда и бистрине ума -— не може саставити потпуна и чиста слика српске акцентуације. То ће се моћи извршити иетом онда, кад се стане живо радити на пољу народне дијалектологије, на којој је у нас досле слабо што рађено. Не треба се тешити сјајним ресултатима компаративне Филологије, јер и ако јој је иоље врло пространо, ипак има и сувише места недирнутих, која нам истом ваља рашчишћавати Ваља нам купити и анализовити најФиније особине језичке, и то оне, што ће бити драгоцене Филологу или тим што су нове или са свога особитога облика. У нашем језику има — како рече једап наш иисац — још доста закопана блага, које треба пронаћи Проналазећи и учећи дијалектолошке особине сваки у свом крају, много бисмо допринели познавању садашњега жпвота нашега језика, а претресајући и растварујући те најФиније особине, у једно бисмо могли одредити и удео акцента у развијању вокализма, творби облика, значењу речи итд. Ето, тим би се начином могло доћи до темељног познавања наше акцентуације, и то од најглавнијих особина па до најмањи ситница, а док дотле не дођемо, нека буде доста и ово.... * * *

Колико ]е мени досле познато, у нашој књижевности још нигде нису побележени ни приближно сви списи, који су се занимали питањем о акцентуацији нашега језика. За то ће бити корисно, а већ ]е и крајње време, саставити кратак преглед свих оних књижевних прилога, у којима је—-било на туђим језицима, било на срнском, •— говорено с буди којега гледишта о нашим акцентима. То је потребно у толико пре, што о нашем акценту нису писали само српски синови него и странци. То се може тумачити само разноврсношћу и музикалношћу наших акцената, које особито занимају свакога испитиваоца. За то ћемо овде накнадно изређати, колико се може иотпуније. како специјалне расправе, тако и све списе, у којима има иомена о нашим акцентима : 1., Бартол. Кашић. — [пзШгШопит Ншуиае Шупсае. Јлћп II. Котае. 1604. 2., Лрделио Делабела. — 1)шошшо НаНапо Мто ПНпсо, орега с1е1 р. — — —- 1п Уепема 1728. 3., М. .1. РељновиИ. — Коуа в1ауоп8ка 1 Мтасзка ^гатаИка — — \У1еп 1774. 4., Ј. Волтиџи. — Е1с80г>1о\'гпк. 1Ј Весви. 1802. 5., Ј. Стули Дубровчанин. — Кјесзоз16ује. 1Ј 1)ићгоушки. М.Б.СССУ1. 6., Л. Милованов. — Огшт иаставлења к србској слмчноречностл п слогомјерју или просодији, од — — — — нздао га Вук СтеФ. Караџић. У Бечу, 1830. (нагшсана 1810. год.). 7., Вук. Стеф. КараџиИ. — Посменица србскога језика, по говору простога народа нагшсана — — Сербланцем У Виении. 1814. „ » — Српски рјечннк истолкован њемачким и латинскпм ријечма, скуиио га и на свијет издао — — — у Бечу 1818. II. издан.е 1852. » „ — Народие српске пословице и друге раз.шчне као оне у обичај узете , ријечи. Издао На Цетињу 1836. У Бечу 1854. о « — Писмо Вука СтеФ. Караџпћа Ј. Ст. Поповићу о српској просодпјп (81 у У18сће ћШ1Го1;ћек. II. 1857.). 8., В. БабуниК. — Шгвка з1оуп1са, 8аа1:ау1о — и 2а^гећи 1836. — У овој се граматици дрјки нисац акцентуације Дела-Белипе. Вредно је спо-