Просветни гласник

312

наукл и нлстлва

менути да је он први наЈверниЈе описао дуг и високодуг акценат. Иначе му је акцентуација иолучакавска. 9., Ђ. ДпничиА. — Мала.српска граматика, у Вечу. 1850. « » — Нешто о српскнм акцентима (8)аУ18сће ђЈћИоШек!. 1851.). Наставак овога чланка у »Гласиику дружстаа србске словесности" кн>. VIII. и IX. — Акцепти у глагоаа (Ка<1. VI.). — Акценти у адјектива (Ка<1. XIV.). — Прилог за историју акцентуације хрватске илч српске (Кас1. XX.). 10., Фр. Миклошип. — ^ег^1е1сћепс1е Баи(;1ећге с!ег 81аУ18сћеп зргасћеп. \УЈеп. 1852. II. издање 1879. У овом другом издању своје граматике, Миклопч11), што је за дивно чудо, вели за дуге наше акценте: „'сћеп!; с!ег з!;еј§ет1<1еп, ~ <1ег 81пкеп<1еп 1ап^е. (< ! „ » — ТЈћег сће 1ап^еп \ г оса1е 1П <1еп в1аУ18сћеп Зргасћеп (Б^епкзсћпН;. <1. \Ушпег Ак. рћИ. ћ181;. с1. XXIX.). 11., М. ШуњиЛ. — Бе гаНопе <1ерјп§епсћ гИ;е чиазНћез уосез агИси1а1;а8 кеи <1е уега ог1ћо§гарћ1а, сиш песевзагћз е1етепШ а1рћаће1;1 ипјуегзаћз. У1еппае 1853. — Ово се дело одликује тим, што се занима музикалношћу и физиологијом нашега акцента, чиме остали писци оскудевају. Карактеристично јо то, што дуг и кратак акценат назива „ оштрим" (ассеп^из асШив), а високодуг и оштар »тешким* (ассепШз ^гнујв). Иначе су му аојмовк! о акцентима других језика погрешни. 12., И. Ал. БрлиИ. — Огатта&к <1ег Шјгјасћеп Вргасће. А^гат, 1850. У овој се граматици први пут износи мишљење, да " акценат може бити двојак, и предлаже нарочитп знак л за случај, кад показује само дужину. Писац употребљава акцентуацију пола штокавску а пола чакавску. 13., А. МажураниК. — 81оушса ћегуаћвка, га &иппагце 1 геа1пе зко1е , парјзао 01о I. Кесоа1оује. 1Ј 2а§гећи. 1859. » » — О уагпоаМ аксеп!;а ћегуа!зко§а га

ћ18(;огјји 81аујапаћ (Рго^гатт га§гећ. ^јтпахјје га 1860. г.). — У овој расправи гшсац, доста недоследно, излаже сродност између акцента чакавскога и рускога, за које држи да су пекад били заједнички свима Оловенима. 14., П. ЈагиГх - ОгатаИка јегјка ћегуа1зко^а, озпоуапа па 8(;агоћи§аг8кој в1оуепШт. 1Ј Ха^гећи 1864. Писац говори о српском акценту врло мало,*) поставља разлику између штокавскога и чакавскога акцента. Тврди данам је акценат музикалан и сличан грчком а сеКа, вели, и на старо индиски. « — Рага1е1е к ћгуа1;вко згрзкот па^1а81\'ап.ји (Ка<1. XIII.). Изврсна расиравица, у којој је први пут иоказана Формулом сложеност наших дугих акцената. Осим тога има још доста лепих упоређивања акцентуацијс старих језика са српском. 15., П. Будмани. — Отатта1;ша <1е11а ћп^иа бегћосгоа{а, сотрЛаћ! <1а — — УЈеппа. 1866. У овој прекрасној граматици акцептуација је слпчна Вуковој. Писац тврди да у српском језику има неакцентоване дужпне и предлаже већ иоменути Вр1ићев знак л. Разлику.је у главном двојако акцентовање и четири акцента, за које има особиту терминологију.**) » » — 0 Оићгоуаскот сћја1ес1;и (Кас1. Хћ^ ). Кратка а језгровита расирава о особинама дубровачкога говора, у којој има лепих напомена и о акценту. „ о — 1з(;опја пабе ^гатаИке. (Кас1 ћ/ХХХ.). Има леоих напомена о акценту. » » — Јок је<1ап рокизај о пабој паго<1пој гае1 ;г1С1 (У ИзвјешКу дубров. гимназије за 1875. год.ј. 16., А. Вебер — 81оупЈса ћег\'а1;8ка иа 8ге<1пја исШзка. 1Ј 2а§гећи. 1871. Има пра*) Наномињући да у наших језика има строго узевши само два акдента. **) Што је врло зиатно, додата су и правила о акдентима како имена тако и глатода, за које је морао сам правида тражити. Има доста речи, којима је дат акценат, којега оне немају.