Просветни гласник

нешто о српским акцентима

впла о акцентима, која нису ничему, као год и Мажуранићева, који му је за углед служио. 17., Т. МаретиК — 1г Епе1(1е Р. УегдШја Магопа I. и II рјеу. ргеуео 1 рп1о§ о аксеп(;и парјзао — — — — (Извјешће о кг. \'е1. ^ттоаг. и 2а§гећи. 1878. 79.). — У овом прилогу има врло лепих мис.ш о напшм акцентпма, којима смо се, на вшне места, корисно послужили. „ „ -- О п ј е к 1 т р о ј а V1 т а к V а п 411е4е ј аксеп!а и јегЈки ћгуа1бкот ЈП згрвкот. (На<1 БХУП.). Расправа препуна лепих и занимл.ивпх примера, којима се много што гата да објаснити и из којих се најбоље може вчдети разповрсност наших акцената. « » - N0 V ргЛо^ г а 184ог 1 ј и а к с е п 1 и а с 1 ј е ћ г V а Л б к е 1 П 8 г р е к е (Ка<1. ЕХХ. , 1.ХХ1, и 1ј ХХШ.). Ова расправа може послужити као донуна напред поменутој Даничићевој расправи о историји наше акценгуације. Одликује се тим, што су као грађа за истражпвање узете песме нашнх старих песника, те се по стиховима одређује н акценат. 18., Ј. Мазинг. — 1Пе Наир^Гогтеп <1еа зегћ18сћ-сћог\уа1;18сћеп Ас1ев. 8. Ре1;ег8ћиг§. 1876. О овом делу види напред. 19., Ст. НоваковиК. — Физиологија гласа и гласови сраскога језика (Гласник срп. уч. друштва XXXVII). — У овој опширној и темељној расправи писац се, претресајући Физиолошке особине наших гласова, дотнче и питап.а о акценту. Најпре говори о акценту с Физиолошкога погледа, наводећи теорије стручшака о склопу и природи н.еговој. За тим о сложености дугих акцеиата и, најпосле сз дотиче питања о " акценту, за који, вели, да.може бити главии и споредни. Разлог му је за то, вели, што у српском језику нема чисте дужине слогова, него је на њима увек и по мало тона. просветни гдасник 1891.

Ст. НоваковиК.. — Акценти трговишког јеванђеља (Гласник срп. уч. друштва Х1 ј УИ ). Раснрава, чији ресултати не одговарају утрошеном труду, али која ипак даје по неки леп прилог &а познавање ондашњег начина бележења акцената. о « — Акценти штамааних сраско-словенсних књига, црногорских и млетачких. У Београду 1877. Писац претреса акценте штампаних књпга и труди се, да похвата главна начела, по којима су бележени. Ресултат му је, да се на рукописима после Константпна ФилосоФа види цела грчка система акцентуације. 20, Л. Светец. — О 81оуепзкот па§-1ази аП аксеп1;и (1ЧоуЈсе ^озроДагаке, оћг1;п1ске т пагос!пе 1863.). 21. П. Шкрабец. — 0 <Ј1а8и 111 па§■ 1 а8и пазе§а кпј^пе^а јег1ка (Програм гим. у Новоместу 1870.). 22., М. Ваљавец. — Р г 1 по8 к па»1азки и ( поуо) зЈоуепзкот јегЈки (КаД. ХБШ. ХЕИ. итд.). — Читав низ расправа, у којима се претреса акценат свима речима у свима облицима. Ове су расправе писане по угледу на Даничићеве о штокавском акценту, а тако су темељне, да се могу слободно ставити уз љих. 23., Љ. Ковачевип. — Оцена на Мазингово дело : »БЈе Наир^Гогтеп (Јевзегћ ј 8 с ћ-с ћогуа1;1зсћепАссеп1;е8." С. П. 1876., штампанау Јагићеву АгсШу-у В. III. Ово управо и није оцена, него врло добра расиравица о акцентима. нашега језика, са стране музикалне. Нанисана је необично јасно и прегледно, а врло је разложно модиФикована Мазингова теорпја о двосложном акценту; штета само што је писац није већ до сад штампао на пашем језику, на којем је првобитно и написана била ! 21., .1. Зима. — 0 те1;г1СЈ паз1ћ паго<1п1ћ рјезата (Програм гим. доњокарловачке за 1874. и у Кас1и и ХСШ.). -