Просветни гласник

вредпосги, и може корисно послужити свакоме, ко би х^ео што више знати о акцентуацији с.шпенској. Осим побројаипх списа, има лепих приложака за акцепте пашега језнка и у осталим списима Даничићевим (Оенопама и Корепима) и у приказпма на појсдина дела у Јагићепу Агс1пУ-у. Али и ово оволико биће довољно сваком да темељно могне изучити особнне наше акцентуадије. 19. Фебруара 1891. у Београду.

МЕОТСКА ЕТАЖА (нов КАТ ТЕРЦИЈЕРНЕ ФОРМАЦИЈе) ОД Светолика А. Радовановића (Свршетак) * * * Видели смо шта је и каква је меотска егажа; да видимо сада где је свуда она распрострањеиа, наравно. у колико се то може говорити на основу данашњег знања нашег о меотским творевинама. За време меотске етаже биле су сжоро све данашње кримске степе сува земља. и само на полуоотрву Крчу постојало је доста залива, у којима се стварао крчки кречњак. Источно одавде а недалеко од Екатеринодара, на реци Ичасу, једној притоци реке Кубане, констатовао је меотске наслаге, наласком многобројних Фосила, Д. Л. ИвановЂ. Судећи по Фосилима, Андрусов закључује, да је овде највише развијен доњи хоризонат меотске етаже : средњи и горњи хоризонат назначени су вапновитим нешчаром и грубим песком, преко којих долазе за гим типски конгеријски слојеви (с Фосилима: вгегзхепа гозггг(огтга I) е н 1т.. Вгога&епа. зирсаггпа1а Уезћ., СагсИт р1агшт I) езћ., Уппрага 8р. с!'. асћаИпоГАев Везћ., итд.) Вероватно је, дакле, вели Андрусов, да је меотски басен заузимао целу просторију између Крима и северног подгорја кавкаског. На северној обали Азовског Мора није још констатована меотска етажа. али је, мало северније о-

ЕТАЖА 3 1 5

давде, ближе к Дњепру, још 1885. год. проматрао Ник. Алекс. С околовђ') «6^0ватне и желтоватне известнаки, но болвшеи части оолитоваго строешл" с меотским Фосилима. И овде преко меотских слојева долази, конгеријска етажа ; и овде, као год и на Крчу, доњи хоризонат меотске етаже нма Фауну сличну сарматској, а средњи и горњи показују све већу и већу аналогију с понтијском етажом. Ове меотске творевине у Тавријској Губернији биле су по свој прилици у присној вези, дакле стваране у једном и истом басену с меотским наслагама Херсонске и Бесарапске Губерније, које је проучавао Ив. 9едоровичт> Синцовђ "). По целом овом простору јужне Русије налазе се између сарматских и конгеријских слојева такве геолошке творевине, које се, и по стратиграфском положају свом и по палеонтолошком карактеру, морају уврстити у меотску етажу. На основу до сад ироучених локалности изгледа, да ће се овде наћи баш типска Фауна целе меотске етаже, јер, као што смо већ напоменули, и језгро сарматске Фауне било је у данашњој Бесарабији и Херсонској Губернији. Осим тога биће овде и различитих Фација, што све обећава врло интересне резултате доцнијим проучавањима. У Молдавији има такође сигурних трагова ове етаже. На реци Истрици констатовао је Соћа1себси 3 ) над сарматскнм кречњаком (с Фосилмма: МавЈга роЛоИс а. СегИћгит гиМдтовит, СегИћгит ргс1ит, Виссгпит ЛирИсаГит и т. д.) слојеве грубог кречњака, препуне љуштура од једие шкољке, која веома личи на Возгп/а ехо1е1а 11 ј . ; с пуним правом и са свим коректно индентиФиковао је Соћа1сезси овај кречњак с крчким кречњаком. У Влашкој и Молдавској има на много места творевина, које се петрографски слажу с овим грубим кречњаком на Истрици; вероватно је дакле, да ће се и палеонтолошки они нодударати. II онда би се могло рећи, да је меотскн ') ПредваритеЈинвЈи отчетљ о геодогич. изслкдоватлхг кЂ обласги 48-10 листа. Изв. Геол. Ком. V. 1886. — Геологпч. и:зсл'ћдок. вђ Мелитоиолвскомв. ДиЈировсвом-в и т. д. Ј1>н1. VI. 1.-87. 2 ) Геологич. изсл^ћдовате БессараоЈи и прилегаклдеи кћ неи части Херсонскои губерн1и. Мат. длл Геол. 1'оссш. XI. — Описате новвгхг и малоизсл^дованинхт. Фор .ч -в равовинђ изђ третичннхг отложенИ Новоросс1и. Заи. Нов. 0б1д. Ест. 1884. IX. 3 ) \'егћаис11. Д. к. к. §ео1. Ке1сћбапб(;. 1884., 11. 40*