Просветни гласник

342

НАУКА И НАСТАВА

програм о предавању гпмнастике, да би се развнјање фпзичко пзравнало с развпјањем умннм. Из овога прегледа наших лекарско-школских закопскпх проппса 1 ) може се впдети, да су средњп уџбепп заводп, у Русији, за последњпх 10 годпна, у погледу здравља ђачкога — били предмет непрестаних брига владиних. Тако се све више зблнжава лекар са школом, уводп дубље у школско-педагошкн посао, п све му се впше истичу тиме не само лекарскп — него санптетско-хпгпјепски задацп, којн неизоставно треба да везују иедагога с лекарем у питањима о васпитању у опште. Тако псто дужност нам је да речемо, да ће успех у раду за осигурање ђачкога здравља, више илп мање, бптп постпгнут п покрај сметње, коју чине пропуштена места у данашњим лекарско-са нктетским нравилима: 1.) Санптетски рад лекара средњих уџбених завода готово и нема активности — лекар је у положају стручпа човека, али га тек по свом нахођењу позива представнпк дотичне педагошке корпорације. 2.) Садашњнм законом не предвиђа се са свпм правилно састављена периодична санитетска ревизија уџбених завода. 3.) Из лекарева рада, као да се искључује сваки ауторптет његов у аедагошким питањима, у колико се ова додирују с физпчкпм и умннм здрављем. У нашем извештају који је чптан на 2-ом скупу рускпх лекара у Москви 1887. год. ми смо реклн између осталога п ово: „Општн састав нашнх средњпх уџбеппх завода у садашње време, не само у хигијенском, него и у педагошком погледу прпнудно тражи а) промене у положају школских лекара и б) уређење санитетске инспекције за пзвесне рејоне, као центра који ће унрављати спецпјалним радом за свестрано очување ђачкога здравља." Ову је поставку нримио скуп руских лекара и даљу разраду овога питања поверио особптој комисији. Све што напред рекосмо на крају крајева своди се на поставку пли другим речима — на потребу, да се што пре систематски организује лекарско-санитетски надзор у средним школама Познавајући сву тешкоћу овакога носла за једно лице, мп смо слободнн предложити, ма и површно пројекат такве органпзације ; а пре свега, сматрамо за потребно исказати наше мпшљење о санитетском надзору у опште по његовим основнпм принципнма. '). Не дотичемо се војно-уџбених завода, у којима је лекарско-санитетскн рад боље уређен »инструшџеи врачамг« (1885. год.) н »инструшџеи но воспитателшои части« (1886. г).

Средње школе, имајући задатак: „давати ученпцима опште образовање п у једно служити као ирипремпп заводи за више, специјалне школе, 4 ио унутарњем карактеру свом позване су да служе, пре свега, општнм васпитним задацпма. Још првп наш гпмназпјскн устав од 1804. год. говори: „да се ваља бринути пе толпко о множини знања, ко лнко о развпћу ученика"; последња пакуредба од 1871. год. нашироко развија васиптни значај средње школе н нотанко упућује на разне пачине недагошких радова, да бн се цнљ могао постнћп („обснителвна записка« устава од 1871. г.). Ако ми према таквпм задаппма школе признамо за неминовну потребу : 1) да „васпитати треба пе тело или ум посебно, него човека" ; 2) да су Физичка и духовна страна у органпзму тако тесно везане међу собом, да се сваки утицај на једну од њих, огледа н на другој, те реметп равпотежу у целини ; 3) да васпнтање, кад бп се потрудпли да га одредпмо, у суштипи својој треба да буде нажљпво, као ресултат спољнпх утпцаја на дечјн органнзам у целини његовој, — утицаја управљенпх на нормалног човека, како ту норму разуме друштво и држава; — онда се сампм тим постављају овп припципи: 1) успешно испуњавање васпитних задатака у средњој школп у тесној је везн с активним учешЛем лекара у уџбено-васпнтпом погледу, н 2) компетентности лекара, као чувара учеиичиога здравља, нотпадају, осем Фпзичке стране уџбенпх завода, од чести и иедагошка аитапа, у колико су везана с нервно-можданом радњом: рацијонална недагогика може бити само на физнолошкнм основама. Из тога излази, да лекарско-санитетском наДзору треба да буде дужност: с једне стране сталну и подједнаку пажњу на правилност у току развијања ученичкога организма, а с друге стране — аовремено одбијање свега онога, што бн с поља могло претптн нспхофизпчком здрављу учеиика. Тако би у сФеру лекарско-санитетскога надзора ваљало унети све што има везе са животом у школи, а н што би бнло у стању да. поремети нормалие нроцесе у организму који се развпја; а тако исто н све оно што би могло спречити ницање болести. Само аотауна и свестрана санитетска радљивост може гарантоватп за успех лекарског рада у уџбено-васпитном погледу. Регламептацпја такве радљивостн, по нашем мишљењу, треба пре свега да буде у облику „лекарско-санитетске уредбе о надзору у средњим уџбеним заводима ," која ће у нсто време, наравно, служити и као „инструкцнја за лекаре" тпх завода, сједињавајући им рад п регулишући га. (Свршиће се)