Просветни гласник

књижевне обзнане

343

ЕРИТИЕА И БИБЈШОГРАФИЈА,

КЊИЖЖВНЕ ОБЗНАНЕ Летопис Матице Српске — Уређује А. Хаџић. Књига 161., 162., 163., 164,—1890. Свеска прва до четврте. — У Новоме Оаду, српока штампарија дра Свет. Милетића 1890, об. 8. Са 121. свеском <(Летопис» Матице Српске почео је излазити у мањим свеекама четири пута годишње и »доносити забаву и поуку«, а ставио је себи у задатак : »да шири изображење међу наШим народом®, да буде «будиоником народне просвете", и да „народу што чешће лепо казује све, што му ваља знати." — Ова реорганизација потекла је силом околности и што је Нови Оад, пекадања »сриска Атипа,* почсо уступати своје првенство у књижевности и науци Београду, док му га са свим није уступио и остао у његовој сенци. Услед тога ноиикао је и овај тако лепи програм »Летописа«, као што су у опгате сви иаши програми лепи. Да ли пак „Летопис" може и одговорити свомс нрограму тромесечним изласком, тешко је одговорити, а то нам нпје ни задатак, као што ни за саму садржину «Летониса» не ћемо полазитп са опе тачке, на којој је исписан његов програм. Нама је главно да прегледамо садржину, која је штамиана у „Летописима® за 1890.годину, онакву, каква је штампана. Као и у опште, тако и садржину овпх свезака вЛетониса" можемо иоделитн у четири главне групе: забава — иоука и наука — ињижевност — рад Матичин. По некада, случај је и у овим свескама, налази се «читуља, к и „говори у свечаним седнпцама књижевног одељења Матичиног" о умрлим члановима — књижевницима. Као што је и лриродно, није одређен простор забави и осталим чланцима; али је готово увек забаве мање, и ако је у по неким свескама јаче заступљеиа. Већим делом забава је ограничена на саму поезију, као што је и у 1890. години, у којој су штампана три песничка прилога, међу којима је трагедија Кринка од Н. В. Ђорића (св. I., II. и III ) Друга два прилога носе натписе : Песме свакиданке од Јована Храниловића јсв. I.) и Дарови неба, од Војислава (св. III.) — Г. Храниловић и г. Војислав као да су се надметали, који ће нас више заиети својом поезијом, те нам обојица измамише искрену захвалност. Г. Храниловпћ је истина пружио циклус песама, а г. Војслав само једну; али се ноезије не оцењују по дужини.

Г. Н. В. Ђорић није непознат као драмски писац. До сада је написао више драма, али ни у једној се није уздигао до правог драмског писца. По иашем мишљењу два су томе узрока: један, што је г. Ђорић лирски песник, те у свакој његовој драми превлађује лирика, а други, што за своје драме бира врло неподесне предмете. У томе као да је био најнесрећпији с »Кринком". То ће нам одмах посведочити њена садржина: Стеван, син Криља Милутина, видећи да се на двору свога оца, а преко своје маћехе Симониде, шнри византијски утицај, хтеде оружапом силом да га сруши, а срушити га може тек тако, ако своме оцу одузме круну. Уз Стевана су многа властела, па к њему хоће да иду и Бранивој, син старог и непобедног војводе Гребострека. Од тога га задржава драгапа му Кринка, сестра краља Милутина (одавде почиње трагедија). Бранпвој послуша Кринку, и ако заносно прича о Стевану и види спас отаџбине само у Стевановој победп. Љубав Бранпвоја и Кринке тајна је, јер њен брат, из државних обзира, хоће да је уда за византијског царевића. Али, сигурно по ономе што се »заклела земља рају," за њихову љубав дознаје краљ Милутин, па да би јој стао на пут, наређује да се затворн Бранивој. У том стиже Милутпну. чијујевојску неколнко пута победио Стеван, помоћ од брата Драгутина, те с овом војском шаље против свога сина војводу Гребострека и издаје строгу наредбу, да се сви бунтовници, без икакве милости, или убију или ослепе. — Док су се у двору издавале овакве наредбе, Крпнка отвара апсанска врата, ослобођава свога драгана и шаље га Стевану. Брапивој је послуша и оде тамо с тамничарем. Гребострек иобеди Стевапа. Међу заробљеницима налази му се син и Стеван. Њих обојицу чека строга казпа. — Кринка, која се беше упутила у манастир светога Срђа, у државини Отевановој, долази преобучена у калуђерско одело у тренутку, када је Отеван већ био заробл.ен. Својим заносним говором о родитељској љубави побеђује Гребострека, који издаје наредбе, да се казна не врши; али беше доцкан, јер му судије јављају да су већ одузели вид Стевану и Бранивоју. Овај глас порази Гребострека, који се погружен враћа краљу Милутину, те му пребаци и предочи целу строгост његове страшне казне, па у самој престоној дворници умире од жалости. И Милутин је поражен, али највећма Кринка, која је за све дознала. Она је у манастиру светога