Просветни гласник

344

КРПТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

Срђа, а утехе ради иду јој у походе брат, мајка, снаја и Драгутинов Владислав. Пре њих у њепу је близину дошао и Бранивој, с ким се састаје пред својом родбииом. Видећи га у онаком несрећном стању, пада у несвест, а Бранивој се убије. Кад се Кринка повратила, и опа се убије над мртвим телом свога драгана. Из оваког предмета, тешко да би и најбољи драмски писац могао извести трагедију, јер ни једна од главних личности није сама по себи трагична. То је пак најмање Кринка, којој је писац наменио главну улогу. Она иити изазива нити спречава догађај, јер она сама собом ништа не може урадити нити шта од ње зависи. Па ко је онда главни јунак ? — Тешко га је наћи. Милутин није, јер он није изазвао догађај, а није га постигла ни катастроФа ; није ни Гребострек, јер он просто врши наредбу, као што и Бранивој ради све по Кринкиној жељи. По самоме догађају требало би да буде Отеван, али ето ни он није, а песник нам га приказује само у трећем чину. Доцније за њега дознајемо из причања, као што у опште тим путем дознајемо за све важније моменте. И с карактерима писац нас ни мало није задовољио. Понајслабије је изведен карактер Кринке. Она управо и није никакав карактер. У својој љубави то је обична девојка, али је таљубав не решава на какве озбиљне кораке. Њена љубав нигде није јаче истакнута, нитн нам је писац игде изнео да на њу брат и мајка наваљују, да пође за византијског царевића. Све то дозпајемо из причања, а оио што пред нама ради, ради с тога, што јој је писац тако одредио. Био је једаи тренутак, када смо могли познаги њену праву л,убав према Бранивоју, а одвратност, ако је заиста имала, према царевићуИ тај један тренутак песник је изгубио, и тиме је Крцпка много изгубила. Тај је промашени тренутак, када долази логотет Бранивоју који се разговара с Кринком и каже му, да је краљ дознао за његову љубав и наредио да се због тога затвори, и да се Краљ изрекао: »Пред нама да ће краљевна „За царевића трапезунтскога „Једино поћи». После ових речи надасмо се да ће Кринка планути и да ће из ње проговорити сав жар љубави и презрење ; али се преварисмо, јер те речи као да се ње нису ни тицале. Бранивој је неодлучан и поводљив, а у свему слуша Кринку. У нрвом чину с највећим одуше-

вљељем прича о Отевану и његовом предузећу, а с најцрњим бојама слика двор, који: »Постаде право чедо Цариграда, »Постаде гњездо грчких плетака. »Краљ збори како краљица «И околина њена грчка хоће: «И српске речи чути жељан сам».... Па ииак елуша Кринку и напушта »свету ствар", када по жељи Кринкиној одлази Стевану у тврдој вољи да помогне, »Да српска мисао плеткарења грчка »Победи, да се срећно дпгнута »На чврсти темељ зграда Србије «Одржи вековима велика". А какав ли је тај витез у одсудном часу? — Чујмо га да нам сам каже: к Где стоји правда: овде где се управ «И не зна шта се хоће, или тамо, „Где краљ и старац онај добро знају дУ чему лежи величина Српства? »У очи битке с оцем рођеним »Већ стојим. Могу л' дићи мача свог аПротиву оца? Крв се у мени смрзне. »Осећам да је амо са мном дошла »Несрећа; Стеван мора подлећи.

»0, Стеване, о, куд смо зашли ми, »Да не можемо боја избећи! »Натраг се нема куд, а напред свуда Чека нас пропаст, поруга и срам, «Ужаснији од саме ладне смрти'', Још је чуднији овај витез у тренутку, када Гребо стрек наговара Стевапа, да моли оца. Тада му и Бранивој вели: »Моли Стеване, «Јер пресуда је страшна: смрт иди очи! »0, пријатељу, моли!» Шта да мислите о оваком карактеру ?... И Бранивој је овакав до последњег тренутка. Остали карактери, такође су сви погрешно изведени, а међу њима свакојако је најбољи тамничар, јер је он до краја доследан, што није случај ни код Милутина ни код Гребострека. Једном речи, ова трагедија колико у појединостима, толико у целини доста је слаба, и на читаоца оставља неаовољан утисак, а тешко да би и на гледаоца оставнла бољи, јер сваки чин има по две и по три промене, између којих пролази извесан размак времена. Психолошке студије у овој трагедији има врло мало, да не речемо ни мало; догађаји не стоје међу собом ни у каквој органској вези, нити се природно развијају.