Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ

»А што си луд, памариш? видиш ,ш каки су; упропастили те; тојеземља певаљала и проклета.« — Вук уздахпе и љутито му одговори: »Није она проклета, но благословена. Волео бих у њој гладовати, него да ме твој султан овде учини везиром. Волим је као очи у глави и као моју децу. Ја сам се у њој родио и научио говорити; младост сам тамо ировео, окућио се и децу стекао. У њој су гробови : мога прадеде, могадеде и оца мога. У њој је моје племе ницало к клицало од вајкада: дочекало највећу славу за време цара Душана, дочекало и тужпо Косово, а дочекаће кад ћемо и Косово осветити, — јеси ли чуо, Арнаутине?" На ово га Арнаутин поче опет свстовати да не буде луд," јер ће овако умујући црћи од глади са жеиом и децом; него „послушај што ћу ти казати, — иа ћеш ти лепо живети и срећан бити.'< Па опда настави: „Ево теби 500 дуката; ти познајеш еве путове твоје отаџбине; проведи пашину војску, да освоји Црну Гору; ти ћеш им се осветити, што су те прогнали, а ових 500 дуката то су само за сада, а кад се бој сврши и Црну Гору паша покори, добићеш 20 пајлегппих кућа овде и колико хоћеш новаца.® Какво ли је ово грдно искушење за Вука. Он, који у личној освети гледа правду, пеће освете отаџбини ; поред њега не стоји ни Римљанка, мајка Корнелија, ни Српкиња, мајка Јевросима; а мож*да је тек на један пушкомет од њега несрећпа његова породица, која умире од глади; за његово срце прирасла је порОдица, али узвишени појам о отаџбини и љубав према њој, којом је проткана укупна душа његова: и ум, и срце, и воља — заборавља па све своје невоље, те кушачу гневно одговара,: »Зар ја издајица да будем, погани Арнаутине? Зар мене да купиш, да издам своју отаџбину, рђо Арнаутска?" — па јуриши да га убије, и хтеде свашта бити, да Арнаутии не би бржи, да побегне. Гле, шта је кадро учинити право човеково ја, које се јавља као искра Божје свемоћи п величине. Изгнаник из уске отаџбине, како на један пут постаје госаодар у целом свету ; а грађанин велике једне царевине, не осећа се иред оваким изгнапиком слободан у својој рођеној отаџбини, него бега испред беднога изгпаника, али савршенога човека. Таки је човек прави човек, и о таком човеку размишља јући цар Давид вели: „Умалио си га малим нечим од анђела; славом и чашбу окрунио си га. (( Ну таки је човек заслужио, да му се опростп све што је дотле учинио. И кад су у Црној Гори чули за тај догађај, позову га у његову отаџбину, н он се врати пун радости и измири с Борићима.

Оваке догађаје треба нарочито износити у дапашње време пред омладину, која доста често слуша од старијих бораца, да није вредно раднти за народ, јер се то не награђује колико би требало. 3., Жудва за отаџбином (по М. Ђ. Милићевићу). Мнхаило Милорадовић, Србин родом из Херцеговине, — а ђенерал у руској војсци, окружен славом и богатством — не осећа се срећним и задовољним баш онда, кад га сви познаници његови држе за најсрећнијега бар од свих синова кршне Херцеговине. Његов снновац, млади Стјепан Милованов, дође му у госте. У чш;е свега изобиља као у царској палати, а у целој Херцеговини јад и чемер. Синовца зачуди, што му је чика у свој слави и богатству тако суморан, па га запита за узрок том његовом расположењу. На ово ће му ђенерал одговорити: «Среће личпе, задовољства у свом срцу, не можеш имати нигде ван своје отаџбине, у којој си никао и обикао.® Кад му синовац поче ређатп јаде у Херцеговини, а он му одговори : »Верујем да је у Херпеговнни велико зло, алн веруј ми: где су год људи, свуда има и зала, а највеће зло човеку је лашње еносити у својој земљи, међу евојом браћом и т. д,» «3а Бога, чико! За чим имаш толико да жудиш у нашој веселој Херцеговини ? <( На то одговара ђенерал Милорадовић: »Жудим за земљом, на којој ме је прво огрејало сунце; жудим за нашим сињим небом, жудим за нашом жупом, у којој рађа и вино и пшеница; жудим за нашим стенама, које су разговор ветрпма и облацнма; жудим за гробовима оца и мајке, деда и бабе, и тако на впше до амнпа ; жудим за нашим божићем; жудим за славом мојом и за славом села нашега; жудим за кићеним сабором и црквом, онаквом каква је у нас; та жудам за свим оним, са чега ми је отаџбпна милија од сваке милине овога света.® Ја истакох нарочито ова два чланка, јер мп се ј^ко допадају као средства за образовање наше узданице, на којој ћемо оставнти нашу драгу отаџбину. Мислим и уверен сам, да ће се то допасти сваком и простом и ученом Србину, кога нису »збуниле многе књиге. ® А има и такнх јадника, којима се неће допасти жудње ђенерала Милорадовића, јер се не слажу с духом XIX. века! Ну срећом, ни српски народ ни његови прави учитељи неће удешавати својих жеља и погледа нрема жељама и погледима с једне стране голуждравих, а с друге већ очерупаних педагога.