Просветни гласник

I*

1

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

104. — Како и један и други акценат може падати на кратке или дуге самогласнике, то за обележавање акцената имамо четири знака : два за кратке слогове, два за дуге. 1. Благ : ' Кад је слаб акценаг на кратком слогу, н. пр.: магла, село, идток, мдмче, итд. 2. Оштар :* Кад је јак акценат на кратком слогу, н.пр.: слћва, дбло, кдиље, срећ а, и т. д. 3. Висок:' Кад је слаб акценат на дугом слогу, н.пр.: глава, рука, впно, з&кон, и т. д. 4. Снажан Кад је јак акценат на дугом слогу, н.пр.: глас, благо, иравда, кбље, и т. д. 105. — При обележавању акцената треба прво видети који су слогови дуги а који кратки, за тим изнаћи онај слог који је акцентован, и видети према дизању или спуштању гласа , да ли је на њему слаб или јак акценат.; 106. —При обележавању акцената ваља имати на уму ова правила : 1. Једносложне речи могу имати само јак акценат р или "). 2. У вишесложних речи акценат никад није на последњем слогу. 3. Јак акценат (* или ") може бити само на ирвом слогу. 4. Слаб акценат може бити на сваком слогу (сем последњег). 5. Акценат не може никад бити иза дугог слога, него или на њему или пред њим. II. СУГЛАСНИЦИ 107. — Деоба сугдасника. Сугласници се деле на гомиле или по месту где се у устима изговарају или по звучности. 108. — По месту где се изговарају сугласници се деле на : 1 . грлене : г. к, х. 2. неичане : ђ, ћ, ж, ш, ј, љ, љ, џ, ч. 3. зубне: д, т, з, с, ц. 4. уснене : б, п, в, (ф), м. 5. језичне: д, н, р.

109. — По звучности сугласници се деле на јасне и мукле. По звучности су сугласници подељени на парове , тако да скоро сваки јасан има свога парњака муклог.

Јасни

Мукли

б

п

в

(Ф)

г

к

Д

т

ђ

ћ

ж

ш

3

с

Џ

ч

—

ц

—

X

110. — Једначење сугласника. Јасан и мукао сугласник не могу стајати један до другог у једној речи , него се морају изједначити, те постати или оба јасни или оба мукли. Онај самогласник што је на другом месту остаје непромењен, а онај на првом, мења се. Пр.: врабац, врабца , врапца; — наарсдак, напредка, наггреТка; — раЗцеаити, расцеиити\ — сват, сватба, свадба; — врач, врачбина , враџбша; — тои , топџија, тобџија ; — женити, женитба, жениј\,ба, и т. д. 111. — Зубни сугласници з и с не могу стајати пред непчаним, него се с њима*једначе, т. ј. прелазе и они у непчане, и то з у ж. а с у ш. Г1р.: р&зљутити, ратљутити ; —грозд, грозђе, гротђе; — ароСити, иросња , ирошња ; — Босна, БоСњак, Бошњак; — носити, носња, ношња;— радост, радосћу, радошКу; — маст , масћу , маш&у; — младост, младосАу, младош/гу, итд, 112. — Ако се деси да з дође пред који мукао непчани сугласник ("ћ, ш, ч), онда се прво изједначи по звучности, т. ј. прво постане с, па се после с претвори у ш. Пр.: изчуаати, исчуиати, ишчуаати; — разћерати, рас&ерати, рш &ерати; итд.