Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

361

Захваљујућн се учтпво на тој почасти п новерењу, ја ћу датн моје са свпм објективно шншљење, а пошто Главнн Просветни Савет мислп то дедо куповином да употреби за школе, онда је моја оцена следећа : Што се појма о користи во&арства тиче, то је ствар колико вештине, толико и укуса пишчевог да на свој начин представн корнстц воћарства и да га омплн својнм читаоцнма, а уједно да их што зкнвљим примернма нр 'О .аи па гајење воћака п производњу разнога воћа. п тога у главном и немлм шта да прнметпм на пшпчево разлагање у I. одељку о » користи воКа*, једино то, да би правплннје било да је рекао: о корнстн „воћарства«, а не „воћа," јер је „воћарство" збир целокунног рада п црнвјреде ове гране у пољској привреди, а „воће" је крајњи циљ у том раду. Али писац одмах греши у „ иодели воКа'. Он свеколнко воће делн на 4 главне групе, и то: на семеничасто (а на другој страни одмах назнва га „семенично"), на коштичаво, на дудово и на јагодичасто. „Семеничасто", тоје прост превод с немачког Кегпођз^, а мп то зовемо „ јабучасто " воће, који смо иазив усвојили сви, што је ппсац требао да има иа уму при писању ове, и за школу намењене књнжице, па да не прајзи без нужде нове термине и тиме да с једне стране бунп своје чптаоце, који знају већ за „јабучасто* воће, а с друге опет стране да избегава заједницу у терминнма стручних пнсаца; јер, ако ћемо ми сваки за себе, кад што иаппшемо, да кујемо термппе противне оиима, којн већ постоје и који су већ усвојени, онда никад до споразума и пзједпачећих термина нећемо доћн, а то је најштетније за књиге школи намењене. II „уабучниие" (стр. 14.) не назва их ни један од наших прнзнатијпх стручњака, који води рачуна о популарисању усвојене већ стручне српске номенклатуре. У групу „ коштичавог" воћа, где са свим опредељено и огранпчено спада само: шљива, впшња, трешња, кајсија, бресква п дрењина, дакле воће, у ког је спољни део плода меснат и сочан, увршћује писац са свпм погрешно и орах, лешњик, и бадем п кестен, у ког је воћа спољни део на протнв сув и тврд — љускав као у ораха, или кожаст као у кестена, и од ког се воћа мезгра једе, а не спољни део као од шљиве птд. У целом свету, п код свију стручњака, сачињава орах, лешњик, бадем и кестен засебну групу под именом љускавог воћа, а те групе код писца „Малог воћара« нема, вего он са свим самовласно ствара нову и нарочигу груиу за дуд, који но природи нлода свога спада ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ 1891.

у јагодичасто воће.јер његове дудињке нису ништа друго, но јагоде, са свим сличне плодовпма обичне јагоде, малине п купине, ма да дуд као и остало воће внсоко у дрвегу расте. — Ова са свпм нова група, односно подела, нама је са свим непозната п ироизашла је од самога писца „Малог воћара," али је опа ао све по-грешпа; с њом пе треба никога даље упознати, а нарочито се то пе сме из школе чпнитп. Оиисујући кајсију, вели писац: „да јој се не зна тачно отаџбина, а мисли се, да је пз топле Сприје у средњој Азпјп." Баш напротпв ; увек се је гачно знало, да је кајспја донесена из Мале Азије, п баш на пме из области Арменије, због чега јој је и научни придев „агшешаса; аиСиријаније у „средњој" Азијп, пошто граничп с Палестином. И то је дакле погрешна поука, која не сме кроз школу проћи. Опнсујући бадем, веди писац да пма „иуцајуки" бадем. — Тај бадем, који ппсац мпсли, сорта је с меком кором илн љуском и — ништа више, па га с тога ппје требало крститн по немачком „Кгасћ"-Мапс1е1, кад ми имамо за њега српску реч: мекокорац, као тод што и наш прост народ разлпкује код ораха „ коштуњца " с тврдом н Ћ мекокорца " с меком кором или љуском. Бадем с «ееликим " цветом, такођер није српски речено; народ вели: „круиан « цвет, „ круана " шљива, „круано" жито итд. И тај гермапизам не сме хватати корена у српском школама. Говорећп о црном дуду, између осталога, вели ппсац ово: «Мног нмисде, да свплене бубе одхрањене искључиво листом од белога дуда, дају много тању свилу, него ли кад се одхране само дистом од црнога дуда, адц по мишдењу некпх искусних свидоделаца, то је тврђење погрешно и они преноручују, да посдедњих дана треба нарочито хранптн бубе листом од црнога дуда, како би се чвршће учауриле и свила била јача* (страна 32.). — Овде постоје противности у доказима. Овамо писац вели „да мпогп мпсле," да свилобубе, храњене само листом од белога дуда, „дају много тању свнлу", и наводи да је по мпшлењу неких искусних (?) свидодедаца то тврђење аогрешно, а одмах за тим вели, да посдедњпх дана треба нарочито хранити бубе листом од црнога дуда, да се чврш!з учауре и свила јача буде. — Није то погрешно мишлење, да бубе, храњене листом од бедога дуда, дају тању свилу, јер, пе само да дају тању, него и много мекшу, светлпју и еластпчнвју свилу; а напротив, листОм од цриога дуда храњене, дају у ствари дебљу, тврђу, тамнију ц крућу свилу, која се већином за ивичење свидених тканина употребљује. Ја сам доста сви46