Просветни гласник

360

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТВОГ САВЕТА

1. Количина. Према овој, укратко, изложеној садржини, миелпм, да има довољно материјала за оне, којима је књига намењена. Једпно бих имао приметитн то, што се г. писац упуштао у излишно оиисивање воћа, што му је заузело иуних 14 листова, напомињући : да јагода пма 300 врста и да се деле на шест племена : американске или енглеске, чилске, алписке или месечарке, кнтњаче, мамице и скерлетуше. Исто је тако учинио п за огрозд, а то је све непотребно. 2. Садржииа. Самаје садржина ваљана и потпуно одговара циљу, којемје намењена, и ако има неких сићушних грешака, у које се ја нећу упуштати, поред другог реФерента — као стручњака. 3. Илустрације. Садржина књнге поткренљена је са 46 илустрација. Слпке су врло чисте, јасне и нотпуно одговарају садржини књиге. 4. Распоред саме садржине није најбоље удешен и распоређен. На више места чипио је скокове. Кад је говорио о воћу у опште, узео је на прво место корисг од воћа, за тим је прешао на врсте воћа, па онда на његово размножавање. У другом одељку, пошто је описао штаје воћна расадница и каква је њепа важпост, прешао је на сејање воћа. Кад је говорио у шестом одељку : брање и употреба воћа, могао је описати и корист његову. По моме мншљењу : садржину је требао да распореди оним редом, како се и у ирироди развија. 5. Језик. Норед обплате н ваљане садржине, језик је лак и разумљив. Реченице су кратке и правилне, с малим изузетком. У целом делу наишао сам на граматичке и стнлистичке погрешке ове: „што га нам је мајка прпрода однеговала." (стр. 8); — „Овпм младпцама би се имали постепено засадити сеоскц путеви" (стр. 10); — „да ли само један иут или два иут у години роде" (стр. 34); „јер Ле мо га с но муке извршпти" (место: ћемо). „Умегање пупољака бива за 8 — 10 см. испод с пролећа или пре неколико дана пресеченог врха подлоге к (стр. 106) ; — Почпње од тачке : „Само код коштпчавог воћа, па онда пупољак вадити, јер клпца тог воћа нагло увене п суши се" (стр. 109); — „Пупољак ваља уметнути тако, да корпца буде покрпвена, а он вири онде, куда се све четпри пвнце стичу" (стр 109) ; — „Многп воћари, кад ископају рупу за орах, метну на дно по једну плочу, па озго мало ситне земље, и, кад ночну жпле иКи у дубину, сретне их плоча, врати их и на тај начин уиути да се шире у родној земљп" (стр. 128) ; „скидање гусеница п њпхових гњезади имеле" (стр. 156); — „кад добро нађубримо воћку, која је већ ночела да мањка" (стр. 177); — „до год се не учауре, оне не бадавишу" (стр. 190); — „које је

жртва њихове похотљивости" (м. прождрљивости); — „воће не смемо брати кад је иоиала ио њега роса или слана« (стр. 199) , — „да се воће, одређено за оставу, не сме возитн у кола, јер би се у путу угрувало, него га морамо носитн корпама у руке«.... (стр. 200) ; — „воће неће да прими у се мирис од сламе и других материјала, у који га мећемо" (стр. 201); — „да се не би здраво воће до њега скапало" (стр. 201); — „Узети ћуп, иа му дно покрнти лишћем оног дрвета. чију плод мислимо оставити" (стр. 202); — Сем ових има још неколпко ситнијих погрешака : „благодаримо" (м. облогородимо) ; „летући 1 * (м. летећи); „буренцад«; „дуго траје" (м. трају); „окове челпком" (м. окује) ; „заврћатп" (м. враћати); „мердивенп" (м. мердевине); „неситнпх ала" (м. ненаситих); „орасе" (м. орахе); „болеву" (м. болноме); „зглетавило" (м. згњетавило). Ово су све погрешке, које сам ја могао приметити прегледајући ово дело. Из овнх иогрешака види се јасно, какве су и колико их има. Према томе, мишљења сам: да се дело може откупити за поклањање ученицима у старијим разреднма основн. ! школа, а тако исто, да се може препоручити и за књижнице основнпх школа, а из овпх разлога: 1. Што је садржина матернјала пзобилна, популарна и јасно изложена ; 2. Што је избор садржине удешен према педагошким захтевима, нарочито према програму за в. осн. школе ; 3. Што је језик — иоред изложених и незнатних грешака — лак и разумљив, и 4. Што је ово, до сад, најбоља књига ове привредне гране, која је памењена основн. школи. Благодарећи Главном Просветном Савету на поверењу, које мп је овом приликом изволео указати, остајем 12. августа 1891. год. , у Београду. Понпзан: Јован П. Лазаревић, учитељ београдски. Другн реФерат гласи: Главнои Просветном Савету Писмом евојим од 3. марта о. г., СБр. 45., почаствовао ме је Главнн Просветни Савет тим, шго ме је изабрао за рецензента књиге Ћ Мали ВоИар« од Ст. М. Днмитријевића, тражећи од мене мишљење: да ли ту књигу може откуппти и на што употребити.