Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

359

РАДЊА ГЛАБНОГА ПР00ВЕТН0Г ОАВЕТА.

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА. САСТАНАК 479-ти 1. маја 1891. год., у Београду. Били су: аредседник, Стојан Марковић ; редовни чланови : Стев. Д. Поповић, Љуб. Ковачевић, Стев. Ловчевић.; вак редни чланови : Жив. Живановић, Љуб. Јовановић, Мих. Јовић, Ур. Вдагојевић и Дим. Соколовић. Пословођ : Мил. Марковић. I. Прочитан је и примљен 478. састанак. II. Сасдушан је усмен пзвештај г. Ст. Д. Поновића о квалиФикацији г. Љубомира М. Протића. Г. Поповић изјавио је, да је с његовим мшпљењем сагласан и г. Ђ. Козарац, који је одређен за ирегдедање докумената овога кандпдата, а који сада није на састанку. Савет је усвојио мпшљење г. Ст, Д. Поповића и одлучио : да г, Љубомир М. Протић има квадиФикације за предавача у учитељскпм школама. III. Прочитано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 24. нрошд. месеца, ПБр. 5920., којим се пита Савет за мишљење: може ли се допустити да се књига „Зоологија .за средњу школску наставу" по Покорноме, од г. Ј. Пецића, друго поправљено издање, може употребљавати као ђачка ручна књига у средњим школама. Савет је одлучио : да се сада може допустити привремена употреба ове књиге у средњим школама, а да се умоле г. г. Б. Б. Тодоровић и Ж. Живановић, да дело прегледају и да Савету кажу о њему своје мишљење, на основу кога ће после Савет моћи донети деФинитивну одлуву. IV. Прочитани су реФерати г. г. Јов. П. Лазаревића и д-ра Ђ. Радића о књизи „МалнВоћар" за народ и школу, од г. Стеве М. Димитријевића. Први реФерат гласи;

Главном Просветном Савету Прочитао сам књигу: „Мали Воћар« од г. Стеве М. Димитријевића, учитеља, коју ми је Главни Просветни Савет, писмом својим од 25. маја т. г., СБр. 45., пзволео послати на преглед и оцену: може ли се откуппти и зашто се може употребити, и може ли се препоручити за књижнице основних шкода. Ја сам ову књигу прегледао, и о том имам част поднетиГлавномПросветномСавету своје мишљење. Позната је истина: да је привредна грана основица народном благостању. Ну, наша привредна грана налазн се још у повоју. Томе су, по моме скромном мпшљењу, узрок, на првом месту наше школе у опште, а посебице привредна књижевност, која се врло мало има похвалити популарним за народ н школу — писаним књигама. По моме скромном мишљењу ово је јединствена књига ове привредне гране, која се с правом може назвати : књига за народ и школу. У колико ће моје мишљење бити оправдано, нека Просветнн Савет цени из ових резултата. Садржина књиге изложена је на 115 листова с илустрацијама, а подељена је на шест главних одељака, а сваки одељак опет на пододељке. У I. одељку говори се о воћу у опште, а посебице: корист од воћа, врсте воћа и његово размножавање. У Н-ом одељку о воћној расадници — шта је воћна расадница и каква је њена важност, сејање семена, гајење младих дивљака, избор и пресађивање дпвљака. III. одељак о калемљењу или присађивању воћа у опште — начин калемљења: спајање, у расцеп, козју ногу, под кору, пупољком, облагањем и неговање каламљених младнца. IV. Подпзање вотњака — каква земља и положај годн воћкама, сађење вотњака и образовање круне. V. Неговање воћа — обрађивање и приправљање земљншта за воће, чишћење воћа, орезивање на род, повећавање плода, подмлађивање, ђубрење, болести воћа, штеточиње, пријатељи и чувари воћа. И VI. одељак: брање и употреба воћа — берба, чување воћа, употреба, справљање сирћета, ракије, јабуковаче, крушковаче, пекмеза и сушење шљива. Да бих лакше изрекао свој суд, и уверио Главни Просветни Савет о овој изложеној садржини, говорићу најпре о колнчини, а за тим о каквоћи изложеног материјала.