Просветни гласник
1 6 ЛЕКЦИЈЕ ИЗ
Шести падеж једн.: дању и дневљу и дневи. Четврти падеж множиие може гласити дни и дневи. Ово ев може се уметнути и у све падеже једнине и множине (сем 1. и 4. јед.): дан, днева, дневу итд. Уз бројеве два, оба, три и четири одржао се први и четврти падеж двојине: дни. 178. — Вече. Именица вече гласила је некад вечер, 2. падеж вечера, итд., па је сад изгубила у 1. и 4. пад. јед. крајње р те гласи вече. Тако окрњена говори се и у средњем роду : леио вече. У 2. и 4. над. јед. употребљава се и као именнца жен. рода четврте врсте : једне вечери, ирву вечер. 2. пад. множ. и нема никако друкчије него по четвртој врсти : веч&рп. 179. — Камен гласи у 1. и 4. пад. једн. још и кћми и ка м. 180.— Мозг*к и дрозак имају осиову мозг и дрозг. па се у 1. и 4. иад. једнине јасио г на крају претворило у мукло к. 181. — Хрбат може уметнуто а у осталим падежима да избаци : хрита, или да задржи : хрбат а. 182. — Дар има у 5. пад. јед. преко правила (164) царе. 183. — Писар има у 5. пад. јед. оба наставка и е и у : иисаре и иисару; а у 6. и ом и ем: иисарем и иисаром. 184. — Господар има у 6. падежу једнине наставак и ом и ем : госиодаром и госиодарем. 185. — Коњиц има у 5. пад. јед. наставак у : коњицу. 186 — Француз има у 5. над. једн. наставак у : Французу 187. — Витез има у 5. пад. једнине : витеже. 188. — Јеж у 6. падежу једнине : јежом. 189. — Зец има у 6. пад. једн. зецом, а у множини прима и ов и ев : зецови и зечеви. 190. — Кнез има у 5. пад. једнине кнеже, а у множ. прима и ов и ев : кнезови и кнежези.
ЈЕЗИКА
191. — Пут и месец имају у 6. пад. једнине и ом и ем : иутем, месецем и иутом, месецом , а у 2. пад. множине: иута, месеца (по овој) и иути, месеци (по четвртој врсти). 192. — Сахат и хват имају 2. пад. множине и ио овој : сахата, хвата, и по четвртој врсти : сахати, хвати. 193. — Мрав и црв имају 2. падеж множине само по четвртој врсти : мрави, црви. 194. — Људи има 2. падеж множпне само по четвртој врсти : људи ; а у 3., 6. и 7. падежу множине гласи : људма и људима. 195.— Зуб гласи такође у 3., 6. и 7. иад. множ. зубма и зубима, 196. — Коњ гласи у 3., 6. и 7. пад. множ. само коњма. 196. — Гост гласи у 2. падежу множине гости (по четвртој врсти) или гостију (стара двојина четврте врсте); а 4. падеж множине гласи и по овој : госте, и по четвртој врсти : гости. 197. — Нокат и прст гласе у 2. падежу множине ноката, ирста (по овој врсти), и нокти, ирсти (по четвртој) или ноктију, ирстију (двојина четврте врсте). Друга врота 198. — По другој врсти мењају се именице средњег рода које у 1. пад. једн, имају наставак о или е. 199. — Наставци за падеже ове врсте исти су као и за прву врсту, осим 1. 4. и 5. падежа оба броја. Једнина Први, чвтврти и пвти иадеж 200. — Наставак је о или е. 201. — Именица чија се основа свршава на непчани сугласник или ц и нхт, имају наставак е ; е имају још и море и Горажде. Све остале имају о. Пр.: село, ребро, иоље, лице, огњиште, итд. Други падеж 202. — Наставак је а. Пр.: селл, ребра, аоља, лица, огњишта, итд.