Просветни гласник

лекције из српскога језика

15

Пр.: Боже, јуначе, стриче, оче, белче, Влише, сиромаше. 164. — Именице чија се основа свршава на непчани сугласник н на ар имају наставак у. Пр.: орачу, иријатељу, мужу, змају, коњу, смуђу, Милошу, госиодару, овчару, итд. 165. — Именице које имају у 1. пад. једн. наставак о или е, имају тс исте наставке и у петом падежу. Пр.: Марко, Милоје, Божо, Вуле, бабо, аобро, и т. д. Шести падеж 166. — Именице чија се основа свршава на ненепчани сугласник имају наставак ом. Пр,: зубом, јеленом, иеаелом, соколом, лактом, иослом, итд. 167. — Именице чија се основа свршава на непчани сугласник. на ар п на ц, имају наставак ем. Пр.; орачем, иријатељем, змајем, смуђем, Милошем, госаодарем, овчарем, итд. 168. — Именице које имају у 1. пад. једн. наставак е и пред њим непчани сугласник, имају у 6. падежу наставак ем. Све остале именице са наставком о и е' имају ом. Пр.: Милојем, Благојет ; — Марком . Вулом Павлом, иобром, итд. Мнозкина 169 — Именице које имају наставак о или е немају множине. 170. — Многе, особито једносложене именице добпјају у множини на основу ов, па онда добијају наставке за падеже. Именице чија се основа свршава на непчани сугласник и на ц добијају ев место ов. Именице којима се основа свршава на ц кад приме ев мењају ц у ч : стричеви, зечеви, итд. Само ота,ц има оцеви. Готово све те речи говоре се у множини и без ов или ев. 171. — Именице чија се основа свршава на ин или јанин , и које показују

народност, н. пр.: Србин, Арнаутин ; или одакле је ко, н.пр. Београђанин; или међу каке људе припада, н.пр. сељанин, грађанин, чобанин, — одбацују у множини крајње ин, и онда добпјају наставке за падеже. Први н пети падезв 172. — Наставак је и. Пр.: зуби, јелени, орачи, лакти (лактови), соколови (соколи), иослови (послн), ножеви (ножн), мишеви (мпши), Срби, Београђани, чобани, итд. 173. — Ако се основа свршава на грлени сугласник, ти се сугласници претварају, и то : г у з, к у ц, х у с. Пр.: рози (рогови), јунаци, орасм, иочеци, итд. То исто претварање бива и у 3. 6. и 7. падежу. Други падеж 174. — Наставак је а, које је сваки пут дуго. Пр : зуба, јелена,' соколов а, голубова, мачева, грађана, чобана, итд. 175. — Код којих се именица умеће у 1. пад. јед. а. умеће се и у овом. Пр.: лаката (лактовл), сврдала, узала, жетелаца, иосала, итд. Трећи, шести и седми падеж 176. — Наставак је има. Пр.: зубима, јеленима, соколима (соколовима), јунацима, орасима, розима (роговима), лактима. (лактовима), иословима, мачевима, итд. Четврти падеж 177. — Наставак је е. Пр.: 31/бе, јелене, голубе (голубове), миме (мишеве), јунаке, орахе, итд. Ваља упамтити да се иред овим е не претварају грлени сугласници.

178. — Дан може имати правилне облике : дана, дану, итд. Други, трећи и седми пад. јед. може гласити и дне или дневи.