Просветни гласник

392

НАУКА И

НАСТАВА

тора. После пола сата стиже и остала дружина. Од Саса преко Градине 1 ) и Бјеловца за Михаљевић гази се непрестано преко шкриљца. Идући ближе левој обали Дрине, нреко њега су алувијални производи. У Михаљевићу, баш до саме царинарнице, па све обалом, развијена је велика громада еруптивне стене, која прелази и на српску страну — у Љубовији. По петрограФском мспитивању проФ. Жујовића стена је ова микрогранулит. Микроскопски гледана сиве је боје, која, местимице, прелази у све тамнију — у колико је процес распадања отишао даље. У основној маси која показује доста кристалисаних елемената — те је човек на први поглед мон;е узети за гранит — растурена су ситна зрнца стакластог кварца. После дугог чекања на визирање пасоша — један сахат и по — која дужност паде у део једном простом жандарму — једва се укрцасмо у скеле. Доцкан по мраку нађосмо се на српском земљишту.

III ОПЕТ КРОЗ ОРБИЈУ. Љубовија — Ваљзво — Бзоград. И ако су нас у Босни свуда дочекивали врло лепо и спроводили где год смо хтели, оиет смо били врло срећни кад смо се, 12. јула у 9 часова ноћу, нашли на земљишту Србије. Још из Сребрнице молио је директор срескога начелника, да спреми за 13. јули врло рано 6 коња за јахање и 3 за товар за Ваљево. Мигшвасмо да ћемо то све готово наћи. У петак 13. јула устали смо врло рано. Магла беше пала како со ретко о јесени виђа, да се, што 'но веле, не види ни прст пред оком, а зима да се све дрхти. Тек око 7'| 2 дођоше први коњи. Захтеваше 8 динара за коња до Ваљева — скупље но У Босни. Ношто нам кеса беше отанчала, ми се брзо решисмо да сви пешачимо до » ') Ту смо нашди: ЗсаМова со1ит1>ат 1лп.

Ваљева, а само 3 коња, за ствари, погодисмо по 4 динара. То је било у 7'/ 4 часова из јутра. У 8 часова били смо већ на путу к Љубовиђи. Сви се са задовољством сећамо прва два сахага општега пешачеља. У 10 сахати били смо у механи љубовиђској, где се одморисмо пола сахата, па продужисмо пут даље, јер прави одмор био је одређен код Прослопа, где стигосмо у 12'| 2 сахати. Када се од Љубовије путује уз реку Љубовиђу, непрестанце се гази по шкриљцу. Он је местимице јаче кристаласт и садржи доста љушчица од црног лискуна. При улазу у село Читлук избио је један омањи изданак порфиричне стене, која је доста распаднута. Идући даље све до Прослопа опет је шкриљац, тек на крају села види се други изданак исте стене. У 2 и по сахата кренусмо се на Прослоп. То беше тежак пут. Опекла звезда како Бог хоће. Али се јуначки ишло. Морамо нашим ученицима свима од реда признати да су овога пута од Љубовије преко Прослопа јуначки ишли. Нико није заостао. И за 1 и по сахат хода били смо у Пећској. По Карићу Прослоп је висок 632 м. Наш анероид показивао је на врху 732 мм. на температури 25° С. Поглед с Прослопа величанствен је. С њега се види Медведник и цела Колубара све до Саве, а с друге стране виде се висови изнад Сребрнице. Он чини вододелницу између дринске и савске водопађе. Љубовиђа, која тече с јужне стране Прослопа к Дрини, а Царинска Река, која тече с његове северне стране, тече ка Колубари и Сави. Врлетне стране Прослопа састављене су од модрог кречњака, а у подини овога — у виду једног изданка код старе ћуирије — једра је и зеленкасте боје ерунтивна стена. Путујући читав сахат хода преко успртих страна Прослопових непрестанце се иде све по самом кршевитом вапнацу, у коме, при свеколикој пажњи, није нађено ни трага од Фосила. Пошто се са врха његовог окрене спуштати, кречњака поступно нестаје, а помаља се исти шкриљац који и долином Љубовиђе. Најзад он освоји са свим, трајући — царинском реком — до варошице Пећске и одавде даље уз брдо, све до врха, где има по мало кречњака који се може сматрати као остатак денудације.