Просветни гласник

ЛРСГО путовањв НАСТАВНИКА И УЧЕНИКУ друге БЕОГРАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

Ту су брате биљке: СогМаНз осћго1епса Сосћ.; А18Гпае тегпаНз 1лп.; Опозта есћшДез 1лп.; Ма1та рагтГбога 1 ј Ј п .; а од инсеката: Ба,ћ1а ^1оћо§а 1 ј .; Месо§1;еШиб §го8§и8 Пећ.; 8угота1,ћев таг^та^из 1 ј.; На№са о1егасеа I*. и Гегги§1пеа I*.; Сгеокирез тегпаНб 1 ј .; Се1ота аигак I/.; 8у1рћа оћзсига Га1г. Кад смо дошли у Пећску, директор је поздравио своје ученике са «Шивела деца!": тако је био задовољан њиховим мушким пешачењем. Сели смо нред механом. За тили час сва се варошица скупи око нас, тако да је наш сто био, буквално рећи, опкољен радозналим светом. Било је тек 4 и но часа. Брзо се решисмо да идемо даље. Сељаци нас одвраћаху, јер одавде до испред Ваљева нема механе. Ми се не дадосмо одвратити, пошто поручисмо вечеру и спремисмо је у торбу. Кретосмо се у 5 3 | 4 часова даље пут Ваљева. У Пећској анероид стајао је на 740 мм. при температури од 26° С. Од Пећске ударили смо право преко Јаловика. На његовом врху забележили смо анероид (727 мм). У Лопатањ 1 ) стигосмо кући Јанка Томића у 7 и по сахати. Ту је требало конаковати. Кад смо каравански улазили у авлију, деца се плачући разбегоше куд које. Јанка не беше код куће. Пред нас изађе газдарица и једна баба. Директор рече газдарици да ћемо сви овде заноћити, ако хоће да нас приме. Примише нас. .Тес, али кућа за све нас мала, с тога директор замоли да се донесе сена, те да преноћимо у воћњаку пред кућом. У то доба био је Јосовац негде у околини. Сва је околина од њега стрепила, јер Медведник није далеко. Ми смо се уздали да не ће ударити на оваку велику дружину, која је, узгред буди речено, била снабдевена само једном салонском пушчицом. Дакле на ледини у шљивару. Док нам донеше сена за про-тирку, ми извадисмо из торбе печење и јаја, шго смо из Пећске понели, јер у домаћина нс беше ништазајело. У том дође и домаћин, који се изненадио оволиким незваним гостима. ') Пред Лаиатњо.м нашди смо : 8рег§и1апа гиђта Регз. н неколико дрвета питомог кестена. просветни глаоник 1891.

393

У 8 и по часова полегали смо по шљивару. Само су тројица од ученика отишла У кућу. Сва наша несрећа били су губери пуни бува. Ненавикнути на такве госте и на спавање у пољу, тешко смо заспали тек пред поноћ. Ну тек смо заспали, стаде нас неко поливати. То беше киша! Најпре ситна, па све крупанија. — Г. директоре, пада киша, рећи ће први Типа. — Јес, Типа, киша пада, одговори директор. — Ама, ово је баш добра киша, мало после проговори Јуришић. — Јес, јака је то киша, Јуришићу. Павловић се само мешколи и покрива преко главе, а ћути. — Шта ће бити с овом кишом, пита Миљковић. — Падаће, Љубо, одговара директор. — Молим вас, г. директоре, зар ћемо ми овде да лежимо на овој киши, пита Типа. — А шта ћемо, одговара директор. КуКа је пуна жонскадије и деце; места за нас нема. Треба и ово издржати. Још се мало протестовало, киша попусти, а ми опет заспасмо. — Ово не може више да се трпи, ослови Миљковић, кад киша у 3 сахата поче јаче падати. Он уста, обу чизме и оде у кућу да ложи ватру. Типа се поче слатко смејати. — Е, ово је баш неучтивост, рећи ће Јуришић. Легли смо по најлепшем времену, нигде облачка, а гле сад шта би. — Ћути, па спавај, проговори кроз зубе Павловић, коме се цео овај разговор чињаше излишан. У том се и ученици стадоше комешати. — Г. директоре, овде је нешто мокро, кроза сан говори Аца Владанов. — Мокро, мој Ацо, а да како, одговара директор. Где си видео суву кишу ? — Дај амрел, Шпартаљевићу, иште Аца. Шпартаљ се диже, донесе неки сунцобран, па заклони себе и Ацу. За тили час опет обојица заспаше под амрелом. Киша је падала без престанка. Морадосмо попустити —- и сви устасмо. Било је^равно 4 сахата! Кад смо онако ломни