Просветни гласник

КЊИЖЕВНЕ ОБЗПАНЕ

После читања и свршеног иретреса расираве. Герсеванова: 0 цртању као аредмету оиштег образовања, — поменути конгрес донео је, на казаној седннди, на нредлог нредседника прве секције конгреса, Коховског, ову одлуку: „Конгрес аризнаје, да је ареко аотребно да се код владе иоради: 1). Да цртање буде уведено, као обавезан иредмет, у свима школама царе ине — и мушким и женским, до средњих закључно; 2). Да се изради и ароаише иравилан метод и арограм аредавања; 3). Да се школе иодмире добро и иравилно сиремним наставницима цртања ; 4). Да се наставницима цртања дају онаква иста арава службе, као и наставницима других иредмета".

511

Крајње је време, да се на овом послу и код нас озбиљније поради, н ми оиет помпњемо да је наша нада у томе највпше на г. Валтровићу. Његово познавање и комнетенција за ову ствар најбоље ее огледа и у саставу правила и програма, којп код нас важе за исаитивање кандидата за наставнике цртања, и којих озбиљна садржпна ни мало не уступа оним правилима, која смо видели, да за исти цнљ ностоје у Француској. Исто тако, верујући да и г. министар просвете поклања овом предмету нарочиту пажњу, смемо се надати, да ће п реформа цртања у нашим школама, у скоро доћп на рсд ; у толико пре, што је и отварање занатских школа у нас на дневном реду, а зна се, да је цртање душа сваком занату и пндустрији — о уметности п да ие говорпмо ! Иа Ускрс, 1891. год. у Београду.

КРИТИКД И БИВЛИОГРАФИЈА.

КЊИЖКВНЕ ОБЗНАНЕ ^аргесЈак. Часопис за учитеље, узгојитеље и све пријатеље младежи. Гласило „НпЈаШсода ре(1ауодгјвЈсо - кпјшетгода -зћога" и „8а^еза кгоа(нк/,к иШеЦзШек <1гт1аиа". Уредили га: ЦиАетГ МоЛес г О-јиго Ки1еп. Течај тридесет и први. ГГ 2а^гећи. Издао »Нгуа1вкј ресја^о^јјако-кпр/еуш 8ћог». 1890. Године 1889. „Карге^ак" је навршио тридесет година свога опста1,..а. Овако дуга века не беше, досле, ни у Срба ни у Хрвата ни један часопис нити буди какав стручни лист, те се може с правом рећи, да је интересна и врло знаменита појава у нашој књижевности. Појава у толико знаменитија, што је овај, школи и просвети народној намењени часопис, био у једно и чувар заставе, иод којом се, кроз тако дуг низ година, сакупљаше и радише на добру школе своје, васпитачи народнога иодмлатка у Хрватској. Тој застави својој, коју су му његови основачи још 1859. године развили, остао је „ЖаргепаЈс" веран до данас, упућујући, бодрећи и заступајући у свима приликама интересе хрватске школе и учитељства. Данас, тако рећи, о тридесетогодишњици његовој, не би било, доиста, подеснијега ни похвалнијега посла за спремна и вредна проФесора или недагога, него да критички прегледа и оцени значај

и улогу „ИаргехТка" у развитку просвете хрватске у опште и основне школе посебице, узимајући, наравно, у оцену и све нрилике и неприлике, у којима се находило учитељство и школа народна кроза све то време. У исто време ваљало би оценити рад и значај и наших просветних и педагошких листова. А кад би ти претходни послови били посвршавани, онда бн ваљало поредити ресултате појединих испитивања. Плод свега тога, морао би бити врло драгоцен за културну историју српско-хрватску новијега времена. То би била најкориснија и најбоља прослава тридесетогодишњице хрватскога „Жарге&ка", коју би нам могли спремити наши сиремни и озбиљни педагози. Ми, овом приликом, и не помишљамо на тај посао, којега би се, доиста, вредно било подухватити. Покушаћемо само, да у кратко рсФерујемо читаоцима „Просв. Гласника" о радовима, које нам је донео „ Жаргепак " у тридесетарвој години својој, обраћајући летимичну пажњу како на научну исиравност појединих чланака тако и на саму намену. * * * Као год и досле, тако је и у овогодишњем „ЋаргеЛки " садржина доста разноврсна. Расправљана су, ве!>ином, питања, што се тичу основне