Просветни гласник

512

критика и бивлиографија

школе, а има радова, који могу имати неке вредности и за средњу школу. Ове те радове размотрићемо ао струкама, као што су и распоређени, имајући на уму иростор листа и прегледност.

I. На првом су месту „ ТЂоЛт г реЛадодгјзкосН(1аМгсш с1апсг", међу којима има неколико темељних и добро написаних чланака. Особнту пажњу заслужује уредников „РеЛадодгјз/сг оЂаог па а^гзеГки доЛ. 1889". У том су чланку бодрим оком а лепим стилом и примерном јасношћу пронраћени напреци на просветном пољу у свима јевропским земљама. Писац је нарочиту пажњу поклонио напретку народнога (пучкога) образовања и дао нам, може се рећи, кратку али лепу и потиуну слику школских прилика у Јевропи. Завршујући чланак писац се окреће Балкану с речима: „Закружимо још на југ, на полуоток балкански, ту рану, с које болује Бвропа, те сваки час трзавицу добива. Што ћемо ли тудјер видјети? Може и се очекивати туј и ма кака пучка образованост, гдје но је кроз столећа бјеснио рат с љутим Османлијом, који је, уништивши ондје некадашњу културу, подјармио народе и будним оком и мачем бдио над њима, да му из канџа не измакну. Па ипак чим је тим народима пошло за руком, да се крвљу својом ослободе ига, ево гдје се у истп мах уравњава и приређује поље за просвјетну сјетву, да — гдје но се сијало и крвљу се уједно залијевало. И то драгоцјено сјеме ниче, на ево с једне и с друге стране Балкана почиње се већ зеленити пољана, У свим ослобођеним крајевима, иочевши од колијевке старе јелинске културе па све даље горе отворају се макар и скромни домови за просвЈету пучку, паче и на црногорским врлетима, омаштаним толиком крвљу, поникоше кућице, у којима потомци црногорских јунака, мјесто да се вјежбају у оружју, уче се књизи питомој. Био благословен просвјетнп рад на југу словенском!" — Ми се искрено придружујемо жељи пишчевој. Иза овога не изостаје по садржини ни чланак: „ 0 пазгт ЈспјгЗтсата", у ком писац живо настоји за што бољим уређењем школских књижница, истичући Дистервегове речи: «Не устављај се у свом самообразовању» ! Одмах у почетку писац се занима питањем шта је знање и наводи природни закон. по коме му сви људи теже, па онда цртајући врло китњасто позив и задатак учитељев долази до ресултата, да је њему на првом месту одређено да увећава непрестано своје знање. Да би то учитељ могао постићи требају му књиге, а књнга ће моћи имати само ако се уреде како ваља школске књпж-

нице. Али, ве.ш, колико су год важне учитељске књижнице, толико су исто и ученичке. Читајући деца учвршћују стечено знање, а осим тога чнтање има племенита утецаја на вољу и осећаје код деце. Преноручује велику обазривост при уређивању учен. књижница и вели, да се треба руководити педагошким и методичким начелима а у неколико и искуством учтељевим, тако да бн деца могла добити у руке књиге, задахнуте племенитом пдеалношћу, које ће моћи да узнесу иолетну н заиосну душу дечју, или књиге у којима ће деца наћи узоре поштења, савесности, и родољубља. Вредно је поменути, да су школске књижнице код Хрвата већ прилично уређене; докле школа њихова има годишње 10 Фор. од општине, прима по један педагошки и један дечји лист, а члан је » Н гу . реДа ^.-кпј!?;. б1зога». «Ма1дсе Нгуа^зке«, друштва „З у . Јегошта® и т. д. А како ли је код нас? Овакако би вредило прегледати већ једном и наше школске књижнице и приступити уређењу. У једном се чланку расправља питање о кругу радз оаштинских школских одбора. Писац вели, да одбор треба да бира учитеља, да се брине о редовном похођењу школе, о училима и т. д.,алиму нарочито сгавља у дужност: материјално-економске интересе школе. Има и једна прилично развучена али доста јасно написана студија више о животу него ли о раду познатога педагога немачког Ф. Дистервега. Али се између свих радова исгиче и по величини и ио вредности расправа: »Ка&?1е г падтаЛе и зојеИи гасгопа1пе ресЈадодгје". У првом делу расправе нпсац је крптички рекапитулисао из историје педагогије мишљења разних педагога, теоретичара и практичара, у колико се тичу развитка самога питања. А што је врло добро, кроз целу се расправу провлачн разлика између казне као средства за васнитање и као средства за одржање дисциплине. Само није баш тачно изведена разлика између казне и награде као философског , нравног, етичког и педагошкога појма. Чланака ове врсте има око двадесет, али се већином претресају локална питања, краткн су, непотпуни и нејаснп и т. д. Има неколико чланака о ђачким иснитима, школским зградама, о идеалима које трсба да има учитељ као васпитач,о неговању послушности, о алтернацији, о настави у краснопису, васпитању срца и т. д. и т. д.

II. После долазе Ђ Ме1осИскг Напсг". Има их свега неколико, и то су све практична тумачења појединих песама и читања из читанака за народне