Просветни гласник
\
11р0светни ковчежић
520 пропуштао ни једну згоду, где би могао што зарадити. Избегавао је друштво беспосличара, и у каване није готово никад ни ишао, Као војник у нижим чиновима радио је непрекидно терзилук и у касарни у слободним часовима, радећи сукнено одело војницима, који одлазе кућама, или крпећи и иреправљајући одело онима, који су у касарни. И као ОФицир Молован је много што-шта сам за себе кројио и шио. На тај начин Миловаи је пекада добре новце зарађивао. Милован Гушић није могао ићи узастопце за сувременнм развитком војне науке, као човек мало школован и једва нисмен. Кад је стари систем војне науке устукнуо пред новим, Милован је постао неупотребљив за старешину у трупи. Тада је употребљаван само у канцеларијама, а највише је радио као благајник у разним војним канцеларијама. Као благаник чувен је био са своје исправности и тачности у рачунима. Никад се није показало у његовим рачунима ни кршене паре мањка. Овагдашња Милованова девиза била је: № Туђе не &у, своје не дам ®, и то је наче.ш математички тачно изводио и извео. Као војпик у нижим чиновима Милован је највише провео у Крагујевцу и у Београду. Доцније као ОФицир, бивао је у пешадији у стајаћој војсци или у народној војсци, и све време ОФицирске службе провео је нешто у ужпчком, нешто у чачанском округу, а највише опет у Крагујевцу. Г. Илија Марковпћ, пуковпик у пензији, старешина и савремепик Милованов, вели, да је Мплован, као официр народне војске, Ђ био врло аогодан и за службу и за народ Као комесара војне болнице у Крагујевцу описује га овако: » Милован није лично учествовао у сраскотурским ратовима, алије својом иснреном и верном службом у војној болници толико исто користио и допринео и земљи и рањеним сриским борцима, колико су и они, који су били лично у рату .« Као оФицпра и као човека описује га: „ Добар друг, чистих руку у свима ариликама, добар служивој, одличан економ у своме ариватноме имању, и врло добар грађанин у оаште."Милован Гушић одликован је таковским крстом V. степена «за ревносну службу и војничке врлине." Основа Миловановом богатству положена је у првим годинама његовога војничкога живота. Новцем је умео пеобично вешто и срећно окретати. Зарађени и заштеђени новац давао је одмах под интерес, а што је примао штедео је, да га опет даде под интерес. Оамо се никако не сме рећи да је ово давање новца под интерсс било оно каишарско »интересирање 1 '. Тако је радио целога века до с;'ме смрти. Такав рад и такав живот кроз 40 и
више година нагнали су Милованово имање на 110.000 динара, које у непокретпом имању, које у готовини, и то све Милован је раздао српском роду на добротворне смерово. Милован Гушић био је човек средњега раста, сув, правог војничког стаса, смеђ, осредњих бркова. Ход му је био тих и одмерен. Био је увек озбиљан и мало је говорио. Од пића пио је само вино, па и то врло одмерено. Око 20 година патио је од рака на лицу, тешке и неизлечиве болести, која га је најпосле п у гроб сурвала. Рак га је тако нагрдио, да га је било страшно гледати последњих година. Од те несрећне болести Милован је пропатио страшних и нечувених мука, па је у нлјтежпм мукама и издахнуо. По што је пензионован, Милован је живео са свим повучено, јер му и сама болест није дала, да се чешће виђа у јавноме животу. Последње 2 — 3 године готово пије ни излазио никуда. Спасенија је била једина, која га је у болести чувала и неговала, Милован Гушић умр'о је у четвртак 16. маја 1891. године, у 7 сах. после подне. Сахрањен је у петак 17. маја, у 3 сахата после подне, испраћен војничком парадом, која припада његовоме чину и положају. Оахрањивању ирисуствовао је цео официрски кор, наставници свију школа, чиновништво сви.ју струка и многобројно грађанство обојега пола. Опеваи је у новој крагујевачкој цркви. После оаела пред црквом над мртвим телом Миловановим говорио је кратку но духовиту и дирљиву беседу г. Сима Томић, проФесор крагујевачке гимназије, истакнувши , Милована као добротвора и родољуба. — Кад је умр'о Миловану је било 69. година, 3 месеца и 1 дан. Миловане Гушићу! Ти си умр'о, да до века живиш; управ, ти си смрћу оживео! Ти си умр'о. да даш живота многим паћеницима, који би можда пропали без твоје потпоре и помоћи! Ти си живео, рпдио, штедео, мучио се, да би што више и што боље помогао Србији и Српству! Твоји патриотски погледи прелећу уске границе Краљевине Србије, и брижно погледаш на Српство под туђином, и прилажеш на олтар српског ослобођења и уједињеша! Ти, мало просвећен, цениш просвету много, дајући већи део твоје заштеђевине на просветне це.ш! Но, ти не заборављаш ни твоју војничку струку, као што не заборављаш ни општу народну сиротињу ! Твоје је родољубље пространо, твој је патриотизам велики! Слава ти, велики Србине и родољубе, Миловане Гушићу! 20. јуна, 1891. !од. Крагујевац. Даза Ј. Обрадовић. учител,.
Одговорни уредшш П. П. ЂирђеииИ