Просветни гласник

ПРОСВКТНИ

ДОБРОТВОРИ

519

вољи, да га је он прочитао и пред нама потписао,и за свој признао, сведочимо својим потписима. 7 јануара 1891. год., Крагујевац. Живојин К. Јовановић, начелник срески у пензији Мојсило Ђ. Ђурић, чинов. у пензији Милош Марковић, Нлиисао тестаменат, проФесор. С. Живковић. Овај тестаменат пред нама прочитан и био је без икаквих поправака, што потписима својим тврдимо, а прочитана су и три додатка к тестаменту писана: 8. јапуара, 35. марта и 16. априла ове године, која су по гласу особеног протокола нађена у каси завештаочевој, која су овом протоколу прикључена. Јов. Јевр. Арсић, С. Живковић Оверава : П. Ј. Вуковић. Коста Димитријевић, судија неспорних деда. Додаци, који се овде спомињу, нађени су кад је тестаменат отворен после смрти завештачеве. Сва три додатка писани су руком Миловановом. У додатку од 8. Јануара 1891. године Гушић веди, да је обећао дати Имри, ковачу у Крагујевцу, 300 дук. с 10°| о интереса, па наређује, да ту суму издаду Имри тутори, ако му не би могао сам издати док је жив. Ту наређује још, да у тих 300 дук. уђу и 314. динара ранијега дуга, и да тутори одмах ставе интабудадију на Имрино имање на друго место. — У додатку од 25 марта 1891. годнне Гушић пите, да му Радисав Пешић дугује по облигацији 1114 динара, да је рок облигацији одавно истекао но да је се он с Радисавом тако наравнао, да му Радасав отплаћује дедимично тај дуг у року од 1 маја до 1 новембра 1891. године, и ако у том времену исплати дуг, неће му се узимати никакав интерес. Ако пак дуг не исплати за то време наређује, да Радисав плати и интерес и главно по обавези. — Додатком пак од 16 априла 1891. године Гушић повишује суму, која је одређена Спасенији, од 1200 динара на 1800 динара, па наређује, ако би Спасенија сдучајно умрда пре удаје, онда да се све ствари, које су јој дате, продаду дицитацијом, па новац, који се за њих добије, заједно са оних 150 дук. дати јој за удају, да се унесе као готовина у масу

Покојни Милован Гушић родио се у Крагујевцу 15. Фебруара 1822. године, од оца Николе и матере Вукосаве. Отац Милованов Никола родом је из Новог Пазара, и право му је прозиме Томић. Служио је дуго у неког Турчина Гуше у Новом Пазару, где је зват Гушићев момак, како су звати и други његови момци. У Гуше Никола изучи ћурчилук. Кад јс доцније Никола оставио Гушину ку у зват је ипак дуго Гушин момак, док му најносле газдино име не пређе у стално презиме Гушић. Не зна се, кад је Никола прешао у Србију. Дошав у Србију настани со у Гунцатима, у Гружи. Али се у Гунцатима не задржи дуго, него се пресели у Крагујевац. У Крагујевцу је с почетка радио ћурчилук, а кад стече нешто новаца, ода се стално спекулативној трговини. Тај му посао

пође за руком, тсШикола живахпе. Доцније се ожени Вукосавом, пасторком некога Марка из Жуиа, гунцатске општине. Овај Марко из Жуна родио је Ђорђа, чија су деца Антоније, поручик, и Спасенија, који се спомињу у Миловановом тестаменту. — Никола и Вукосава у браку изродили су 4 сина: Јована, Милована, Ђорђа и Алексу, и 2 кћери: Савку и Живку. Отац Милованов умре у пуном јеку живота, оставивши жени и деци једну малу кућицу с иространим плацем, који излази на две улице. Браћа Милованова и сестре одрасту доцније, ижсне се и разудаду, али готово сви помру без потомака, а један се брат Милованов убије. Од целе породпце остане сад само Милован с матером Вукосавом. Године 1885. умре и Вукосава, и од тада је Милован био сам до суђеног му часа. Смрћу пак Миловановом утрвена је са свим за на век лоза пок. Николе Томића-Гушића, јер ни Милован нијс оставио потомака, по што се није ни женио. Пок. Милован Гушић свршио је 4 разреда основне школе још за живога очева. Родитељи га после даду на терзилук. У терзилуку Милован се одликовао вредноћом ц всштином, те у брзо постане калфа терзпјски. У том му умре отац. Тада је Миловану могло бити 17 —18 година, Још у младим годииама Милован је се одликовао штедљивошћу и чуварношћу. Своју калфенску плату брижљиво јс прибирао и чувао. Кад на тај начин стече нешто новаца, и кад се у занату довољно усаврши, буде произвадеи за мајстора, и отпоче на својс име радити терзијску радњу. Уз терзилук држао је и бакалук, како је то онда готово и био обичај. Ну тај посао Милован није друго радио, нешто му се не допадне, он га напусти, и године 1845. 15. маја ступи добровољно у стајаћу војску. Писмен, вредан, послушан и веран, Милован је служио као редов само 7 месеци и 2 дана. Као каплар, поднаредник и наредник служио је пуних 14 година, 5 месеци и 5 дана. 1860. године маја 24. произведен је за потпоручника. 1862. « постао је поручнцком. 1870. » произведен је у чин капетана II. кл. 1874. » 1. октобра добио је за капетана I. кл., и у том га је чину затекло и пензионовање године 1881. У дужносги Милован је био вазда тачан као добар сахат, а у животу је био свагда толико штедљив у свему, да је та њогова штедња личила на тврдичење. Једном, официри, другови му, иотраже од Милована 3 гроша за неку ревену. » Да имам 3 гроша ја бих се оженио ,« одговори Милован, и не даде 3 гроша. Као човек од рачуна, Милован нијо