Просветни гласник

518

ПРОСВЕТНИ

КОВЧЕЈКИЋ

овим натписом: „Оеде иочив а мртво тело Милована Гуши&а, кааетана I. кл. у аензији, који је роЈјен 15. фебруара 1822. године, а умр'о Он је оставио све своје имање на удају сиротних девојака, иадржавање варошке сиротиње, и на иотиомагање сиротних и добрих ђака крагујевачке гимназије и ученица Више Женске Школе у Крагујевцу«. Подушија ће ми се издавати уредно, и но постојећем обичају. Трошкови око сахране, споменика и подушија исплаћиваће се из мојих примања одмах. Свим овим послом управљаће само г. Сима Шивковић, директор у пензији, ако буде жив, и ако буде овде. У противном случају, ово ће извршити директор овдашље гимназије, председник овдашњег првостепеног суда, и председник овдашње општине. Ја их учтиво моћим, да ми ову услугу учине. 8., Над се Спасенија уда, и престане ми излазпти на гроб, онда ће одбор, кога остављам за извршиоца ове моје последње воље, одредити месечпу награду свештенику, који ће недељом и празницима, као и о задушницама, чинити по обичају прописани спомен на моме гробу и Фамилијарној гробници, и ове вином преливати. Молим све свештенике и општинску власт, да мотрс, да се моја и породична гробница не искваре, и кад примете, да је што на њима исквареио, одмах то јаве одбору, те да оправку изврши. 9., Друштву Светога Саве, које је узело на себе тако патриотску задаћу, издаће се 500 динара. Оволика сума предаће се и Фонду сиромашних ђака овдашњих основних школа, а по 300 динара оружном и инвалидском Фонду. 10., Ја сам желео, да извршилац ове моје последње воље буде г. Сима Живковић, директор у пензији, док је он жив, а после да то узме у своје руке известан одбор. Г. Живковић казао ми је, да не може ово да прими из више важних узрока, с тога молим, да се овог иосла приме: г. Сима Живковић, а кад он умре, директор овдашње гимназије, окружни протојереј, председник овдашњег првостепеног суда, председник општине, и један грађанин, кога избере општински одбор. Надам се, да ће ови хтети да врше ову дужност без награде, но ако би ствар око ове што запрло, онда да им се за сваки састанак плаћа по 4 динара. Овај одбор изабраће председника, који ће га код власти заступати. Главна је дужност овога одбора, да се брине и стара, да се овај мој тестаменат изврши онако како треба, и да се ни једно његово наређење не изигра. Посебне су му дужности:

I., Да покупи сва моја примања, и да их равномерно подели између оба Фонда; 2., Да се брине о моме непокретном имању г , да га обдржава свакад у добром стању, да га даје под закуп, кирију уредно да наплаћује, из ове исплаћује све трошкове око имања, па чист нриход подели и даје Фондовима; 3., Да прегледа годишње рачуне Фондова, и У п ућује их, ако буде иотребе, да раде онако како треба, и како је моја жеља била, кад сам овај тестаменат правио. II., Чим умрем, и суду се ово јави, он ће отворити овај мој тестаменат и јавно га прочитати, па ће порвати одборнике и њима исти саопштити. После неког времена даће им оверен препис тестамента, а ориђинал чуваће у евојој архиви. Не дозвољааам, да власт улази у моју кућу и попис врши. Молим г. Симу Живковића, да одмах изврши, што сам њему препоручио, и док је жив да се стара, да се све ради по тестаменту. Моја су примања ова: I. По облигацијама и пресудама, које сам предао г. Сими Костићу, адвокату, ради исплате. Реверс је г. Симин у мојим хартијама. 1.0дЂорђа Миливојевића из Вотуња 1.296 дин.

Милана Живановића « Петровца

528

истога Милана » »

432

Јеврема Живановића » »

720

Маријана Јаковљевића » Вотуња

1.200

Косте Петровића » Ердеча

324

Ранка и Пауна » Јовановца

352

пок. Николе Атанасковића, начелн.

360

ЈосиФа Видаковића, доктора

372

10.

Ђорђа Петровића, ковача овд.

))

II. Остала моја примања ова су : 1. Од Марића и Рајевца, овд. по облигацији 8.000 дин. 2. » Ристе Нешића » » » 11.660 » 3. » Краг. Кредитног Завода по књизи 16.419 <, 4. » Краг. Задруге за помагање и штедњу, по књизи 9.192'бЗд. 5. » пет акција Народне Банке 625 дин. Овај тестаменат написан је по мојој жељи, у њему је потпуно исказана моја воља. Ја га својеручно потписујем, по што сам га прочитао. 7. јануара 1891 год. У Крагујевцу, Милован Гушић капетан војени у пензији. Да је г. Милован Гушић пред нама признао, да је овај тестаменат написат по његовој жељи, и