Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

517

листовима упише и име покојнога Милована ГушиКа, пешадијскога капетана I. класе у пензији. Колико је заслужио покојни Милован Гушић, да се уброји у редове српских родољуба, као и то, какво ће место он тамо заузети, видеће се најбоље пз шеговога тестамента, који, ево, доносимо у целини : Тестаменах. „Оссћам, да сам много ослабио. Може ме лако снаћи смрт, које се ни мало не плашим. Да би иредупредио, да се после моје смрти не изроде парнице око наслеђа мога имања, а нарочито да би, бар какав, спомен после себе оставио, ја, при чистој савести и здравом разуму, наређујем, да ово, што ћу овде казати, буде са мојим покретним и неиокретним имлњем и свом мојом имаовином. 1., Моје непокретно имање не сме се никако да прода. Оно мора да остане у целости Дозвољавјм, да се продаду два парчета моје земље, која су у ердечком хатару до »Грчкога Поља«. Новац, гато се отуда добије, да се унесе у капитал, а интерес од њега да се употреби онако, како будем казао о осталом интересу и приходима мога имања. 2., Нова кућа, коју сам лане направио, са потребним зградама до ње, има два одељења. Једно одељење уиотребиће се за Вишу Женску Школу, кад се ова заведе у Крагујевцу; друго одељење за школу и стан оне деце, коју Друштво Светога Оаве хтедне подићи за децу из неослобођених крајева, да се ту уче и спреме, па да иду тамо да буду учитељи, и да бране наш српски народ од туђинске навале. Док се обе ове школе не подигну, даваће се ова кућа под кирију, а новац, што се отуда добије, употребиће се по пропису треће тачке. Ако се заведе Виша Шенска Школа, а Друштво Оветога Оаве пе подигне никакву своју школу, онда да се и то одељење уступи Вишој Женској Школи, или, иека се ту смести каква друга народна школа. Главно је, да у овој новој кући буде школа, и да се ту уче српсна деца. 3., Из свију мојих примања по пресудама, облигацијама и другим повчаним документима саставиће се два Фонда, један за удлј у сиротних девојака и издржавањо праве, истините, сиротиње овде ; други за сиротне ђаке крагујевачке гимназије и Впше Женске Школе у Крагујевцу. Капитал оба Фонда даће се на чување и интерес овдашњој окружној штедионици, а ако се ова укине, каквом другом, но само сигурном, новчаном заводу. Тамо ће се давати и сав приход од мога непокретнога имања. Оамо чист приход од интереса главног капитала и сав чист приход од иепокретног

иман.а фондовп ће моћи да траже на намењене им цели. Разуме се, сваки фонд онолико, колико њему припада. Ко ће да добије, и колико помоћи из првога Фонда, решава општински одбор. Оавет пак крагујевачке гимназије прописаће правила, по којимаће се издавати помоћ сиротним ђацима крагујевачке гимназије и ученицама Више Женске Школе. При прављењу ових правила имаће гласа и г. Сима Живковић, днректор у пензији, а кад он умре, и заведе се Виша Женска Школа, онда и савет Више Женске Школе. Према овоме, првим фондом управља крагујевачка општина, а другим савет крагујевачке гимназије. Сваке године, на дан моје смрти, обаруковаоца нечатаће у званичним Српским Новинама своја извешћа о Фонду, којим рукују. У тим извешћима има се казати главница, интерес на ову, и чист приход од непокретног имања, који је те године примљен, као и колико је коме дато у име помоћи. Исправност ових рачуна прегледаће свакад одбор, у коме ће бити г. Сима Живковић, директор у пензији, док је жив, а кад он умре, директор крагујевачке гимназије, окружни протојереј, председник овдагпњег првостепеног суда, председник овдашње општине и један грађапин, кога одбор избере. 4., Сав мој кућни намештај, и сву покретност, осем ствари, које ћу казати у 5. тачци, остављам у наслеђе Спасенији, сестри Ангонија Марковића, потпоручика овдашњег, јер ме она слуша и чува у болести. Осем овога, она ће до своје удаје седети без кирије у мојој кући, која је до шупе; даваће јој се, у име издржавања, по 30. динара месечно, а при удаји спрема и 1.200. динара. Тад престаје и седење у кући и месечно давање. Ови издаци ићи ће подједнако из оба Фонда, ако ови буду већ образовани. Да би пак Спасенија имала трошка, да ми сваке педеље и празника изађе на гроб, даваће јој се месечно по 6 динара. Ово ће трајати док се не уда. 5,, Антонију Марковићу, потпоручику овдашњем, остављам револвер с метцима, пушку, један гвоздени кревет, душек и четири јастука. 1 ) 6., Каса, кола и хамови продаће се лицитандо, и добивени новац као готовина унети у Фондове ; 7., Кад умрем, сахранићу се пристојно моме чипу и положају, у гробницу, коју сам озидао. Одмах ће ми се подићи и пристојан споменик, с Ј ) Снасенија и Антоније Марковић, сада поручик, деда су Ђорђа Марвовића, из Гунцата, овруга краг)јевачког среза гружанског, чији је отац Марко узео удовицу Ружицу, која му је доведа у кућу Вукосаву, матер Милована Гушића.