Просветни гласник

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

19

још једно о, онда се оба сливају у једно о дуго. а Пр.: сол, соо, св. 240. — Ако се основа свршава на два сугласна (осим ст, зд итд.) умеће се између њих а. П ] 1 .: рав ам, илес&н, саблазан, итд. 241. — Ако је од та два сугласна крајње л, онда се прво уметне а, па се л претвори у о. Пр.: мисл, лгисал, лшсао ; израстао, иогибао, иомисао, назебап, смрзао, нтд, Други, трећи, пети и седми падезк 242. — Наставак је и. Пр.: егвари, равни, соли, мисли, иогибли, израсли (т пред л испало), назабли, итд. Шести падеж 243. — Наставак је ју или и. Пр.: стварју, ствари. 244. — Ако се основа свршава на д, т, л и н, онда се ј од наставка спаја с тим гласовима, и то дј у ђ, тј у ћ, дј у љ, нј у њ. Пр.: глад, гдађу; смрт, сжр ^у; со, сољу, зелен, зелењу, итд. 245. — Ако се пред непчаним сугласницима који овако постају деси с оно се (ирав. 111.) претвори у ш. 11 р.: Јкаш^у, илешњу. мишљу, итд. 246. — Ако се основа свргаава на б, п, в, онда се између бј, пј. вј, умеће д, и оно се са ј спаја у љ. Пр : зоб, зобју, зоблју, зобљу; каиљу, крвљу, љубављу, итд. 247. — Ако се основа свршава на непчане ђ, ћ, љ, онда ј отпада : Нр.: чађју, чађу\ иомопу, ноИу, кумељу. Множина Први, други, четврти и пети падеж 248. — Наставак је и. Пр.: ствари, мисли, итд.

Трећи, шести и седми падеж. 249. — Наотавак је има. Пр.: стварима, мислима, итд.

250. — Кост, кокош, ваш (или уш), гласе у 2. падежу множине кости, кокоши, ваши (или уши ) и костију, кокоилију , еаилџју, (ушију ), а то је остатак старе двојине. 251. — Прси (нема једнине) може такође гласити у 2. пад. мн. ирси и ирсију. Али ова реч може се мењати и по другој врсти : ирс а, ирса. итд. 252. — Плеће може имати множину по овој врсти: илШи, илећп, итд. 253. — Нит има једнину по првој, а множину по овој врсти, само у 2. падежу множ. гласи нита (опет по првој врсти). 254. — Вече има неке падеже по овој врсти (види пр. 178.). а у множини се говори чешће само по овој врсти : вбчери, веч&рп , итд. 255. — Звер и глад сад су и мушког и женског рода, и кад су мушког имају своје облике по првој, а кад су женског по овој врсти. 156. — Збирне именице на ад : момчад, телад , итд. које имају само једнину, употребљавају се у 3. 6. и 7. падежу множине по овој врсти с наставком ма : момчадма, теладма,' итд. 257. — И именице на р могу у 3. 6. и 7. пад. множине одбацити и: стварма. 258. — Кћи гласи тако у 1. падежу једнине, а основа јој је кћер, и од те основе има све остале облике по овој врсти: кћери, кћери, к(1ср, итд. Пета врота 259. — По петој врсти мењају се именице средњега рода које у 1. падеж. једн. немају наставка. 260. — Именице ове врсте имају у овима падежима исте наставке које и пменице друге врсте, осим првог. четвртог п петог пад. једн. 261. — Први , четврти и иети иадеж једнине немају наставка. з*