Просветни гласник

20

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Основа се свршава на ен, ет, ес и крајњи сугласници отпадају. 262. — На ен. Племе, бреме, виме, време, име, теме, семе, слеме, итд. 263. — Раме гласи још и рамо. 264. — На ет. Највише таких речи значи младо чељаде или живинче, и немају множине : момче, дете, теле, ирасе, ииле, итд. — Друге речи, које имају множину, понајвише су стране : буре, тане ; текне, ћебе, ћоше, итд. 265. — Уже може имати своје облике и по овој и по другој врсти : ужа и ужета, ужу и ужету итд. 266. — Јаје може имати своје облике у једнини и ио овој и по другој врсти : јаја и јајета, јају и јајету , итд. а у множини само по другој врсти : јаја, ја]а, итд. 267. — Дрво променило је у 1. 4. и 5. пад. јед. е у о. У множини кад значи посечено дрво за грађу или гориво, има своје облике по другој врсти: дрва, дрва, итд., а кад значи дрво што расте, по овој: дрвета, дрвета итд. 268. — Псето иде по другој врсти, али има и по овој : исетета, итд. 269. — На се. По што отпадне с е прелази у о. Свега три именице : небо, чудо и тело. 270. — Једнину имају по другој врсти : неба, небу итд., а множину по овој : небеса, недеса, итд. 271. — Тело може имати и множину ио другој врсти : тела, тела, итд. V. УПОТРЕБА ИМЕНИЦА 272. — Оеобне именице немају множине, јер оне припадају као име само једноме лицу или једној ствари. 273. — Ни збирне именице немају множине, јер оне својом једнином значе множину. 274. — Вештаствене именице такође немају множине, јер множина значи више једнаких ствари, више једнаких целина, а код вештаствених именица нема целина. 275. — Али вештаствене се именице ипак употребљавају у множини, само што

онда њихова множина не зиачи, као н.пр код заједнмчких, више једнакпх ствари, него више разних врста оне материје, н.пр. вина, значи више врста разних вина, црно, бело. старо, ново, слатко, оиоро итд. 2 76. — Има доста заједничких именица код којих се права множина може заменити збирном именицом. Пр.: роб, множина робови, или место множине збирна именица робље; лишИе, арстење, јаворје, гробље, цвеИе, аруГге, трње, норење, снопље, итд. 277. — Има неких заједничких именица које никако немају множине. Таке су именице: човек. брат, госиодин, властелин, и све именице пете врсте, чија се основа свршава на т и значе младо чељаде или животињу : дете, момче, јагње, теле, ииле, ирасе, гушче итд. Место множине код ових се именица или уиотребљавају збирне именице : браћа, госиода, властела, деца, момчад, јагњад, телад, итд. или се употребљавају именице од друге основе које немају једнине : људи, иилићи, гушчићи, ирасићи, итд. 278. — Брат употребљава се у песмама и у 2. пад. множине. Пр.: Имам дома девет милих брата. — С ово брата дочекаћу Турке. 279. — Има именица које се не говоре никако у једнини, него само у множини. Пр.: Мушког рода: људи, наочари, аилиИи, ирасићи, Духови (Тројичин дан), влашићи (седам звезда), Карловци, Врњци, Млеци, и т. д. Женског рода: гусле, токе, виле, гаће, кучине, мекиње, ножице, ножнице, на1\ве, јасле, арси, груди, десни, ости, сааи, и т. д. Средњег рода: кола, врата, уста, недра, леђа, носила, гвджђа, итд. Треба добро упамгити да ове именице нису жеаскога рода и ако имају наставак а јер ово није једнина, него множина, а само именице средњег рода имају наставак а у 1. падежу множине : села, иоља, игд.