Просветни гласник

454

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСЕЕТНОГ САВЕТА

III. Прочитано је писмо г. миеистра просвете и цркв. послова од 4. ов. м., ПБр. 7799., којим се упућује Савету на оцеиу „Упутство за изучавање лепог ппсан>а" од г. Ђорђа Хрњца, чииовнпка железничке дирекције, Савет је одлучно : да се за преглед и оцену овога рада умоле г. г. М. Валтровић и Стеван Трифуновић. IV. Прочитан је реФерат г. Дпм. Соколовића, учитеља, о рукопису „Забавнпк", од г-ђце Надежде Белићеве. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прегледао сам „Забавник", с руског, од г-ђице Надежде Белићеве, који ми је Глав. Просв. Савет послао на оцену, и част ми је поднети своје мишљење о истом преводу. Забавник је подељен на три дела. У првом је делу причица „Вог се брине за сирочад", — у другом „Црнка и Белка" и у трећем „Ружпца«. У првој причпци,„Бог се брпне за сирочад 9 , описује се туга и жалост једног сирочета Павлуше, коме је матп умрла, п кога после узима богати стрцц, али како је Павлуши код стрица врло тешко, јер га муче храном, злостављају и грде. За тим се износи мржња сеоске деце ирема Павлушп, и овога помоћ једном детету, које је хтело да се удави. После се описује долазак неког трговца кући његовог стрица, који иита Павдушу : „за што је тако мокар". И кад му овај каже узрок, трговцу се допада Павлуша, и одводп га собом. После неколико година долази Павлуша као богат човек у село своме стрицу у госте и, видећи како му је стриц осиромашио, даје му 300 рубаља — и одлази својој кући натраг. То је садржина ове прве причице. Садржину ове причице изнео сам за то, да се виде ееке непотпуности, којих има у овој причици, н која због тога није за децу, док се не би прерадила. У овој причици има неких нејасности, као и некпм последипама не знају се узроци и обратно. Тако, у причици се износи на један пут мржња сеоске деце на Павлушу, а пре тога ни једном речју није казато, за што сеоска деца мрзе на Павлушу. И са свим би природно бидо, кад би деца питала: за што се Павлуша завадио са сеоском децом ? Или, за што Павлушу сеоска деца мрзе, кад је он добар и мпран ?

Или, опет, на другом месту, оппсује се долазак Иавлушин у кућу свога стрпца, и тамо га непознатп трговац, не знајући ништа пре тогасастанка о Павлуши, узима к себи, само за то што је овај пзвадио сеоско дете из воде. Одводп га, а не каже се ни куда, ни како. И изгледа као да се стриц још радује, што му се беда скпда с врата. Има дакле доста нејасности, а то се не сме допустити у књигама, које се дају деци за читање. Приче за децу мора да су тако удешене, како ће их деца лако разумети. У тим припама не сие бити поетског одушевљења, а тако исто ни голог излагања, као што је овде случај, по свака прича мора да буде обучена у такво рухо, како ће је деца врло лако разуметн, и отуда поуку нзвести. Свакн узрок мора да има своје последице, и обратно. Мора се . све поганко изпести, како не би било нагађања, и треба сгвар која се описује удеситп тако, да се цела нрича само око главне ствари окреће, а споредности, да долазе само у толико, у колико ће лакше објаснитп главну садржину. Ни по што се пе сме допустити, да у овим дечпјим причама претегпу ове споредпости, и да се тим главна садржина приче губи. У тим случајевима не могу деца имати јасне прегледноети, која је веома нотребна зањпх, па да она могу лако разумети причу, Ово се допушта доцније кад се деца већ свикну читањем омањих прпчица, и онда могу долазнги п причице, у којима ће ц разиоврсност бити заступљена, и у којима ће се н деца упућивати на размишљање. Разуме се, и у овим прилнкама за мању децу мора бити прича упућена и на то, како ће деца размишљавати, али тек то се не може одмах захтевати од мање деце, но јој се мора све лепо п разложно изнети у згодној Форми за читање. Врло је тешко писати причице за децу, отуда врло мало њих и има који нспуњавају све п оне најситннје захтеве, који се траже од писаца за децу. Осим ових непотпуности, које мало пре паведох, има по неких места готово неразумљивих за децу, као н. пр.: ,Беше некакав летњи празник. Лаки ветрић пирпо је, те блажно у неколико јаку жегу. Сва млађа чељад шетала је по селу, користећи се благданом који је једини посвећен одмору код раденика". Или надругом месту: «Ти си се мали читаоче већ давно досегио, ко је био онај странац", — и ако је тешко познатн у оном странцу — Павлушу. И по чему баш дете да зна, да је то баш Павлуша, кад приповедач не износи ништа, по чему би се извело, да је то баш Павлуша. Незгодно је изведеп и састанак Павлушип са стрпцем и стрином. Ови се у почетку радују при-