Просветни гласник

535

Причајући како је и за што је битка изгубљена, вели, ту је онда Мидош Кобилић убио цара Мурата. Кад је Лазар ухваћен и доведен пред цара Бајазита, овај заповеди да се и њему и војводи Крајимиру одсече глава, а кад су обе главе пале, тада донесе један јаничар и главу Милоша Кобилића и баци је пред ноге цару говорећи , «Ево, царе, двеју глава твојих најжешћих нваријатеља. * 5. Крајем XV., а можда и почетком XVI. века превео је неки далматинац Дукино дело на талијански и тај преводилац пише много опширније о овоме догађају, него што се то налази у оригиналу. За Мурата вели: „Он је више иута преко писама и тајних гласоноша покушавао да великим обећањима на своју страну придобије Милоша Кобилића, , војводу Лазарева, човека душом и телом тако храброг и јуначког, да му тада није било равна." Милош је сва писма Муратова показивао Лазару, који му је заповедао да Мурату притворно одговори да ће му испунити жељу. У очи боја Лазар позове сву господу и војводе на гозбу, на којој напије свима здравицу. Кад је дошао ред на Милоша, Лазар узе велики златан нехар вина и нружи му га рекавши: „Врли витеже, ову здравицу напијам теби, вино попиј, на поклон ти пехар, али ми је врло жао, што сам чуо рђав глас, да си постао издајник твоме господару. в Милош с ведрим лицем узс пехар и рече: „Велика ти хвала, господару, на здравици и на поклону, али ми је врло жао што се сумња у моју верност. Сутра рано, ако да бог те учиниМ што сам наумио, видеће се да ли сам вера или невера свога господара". Сутра дан Милош, «памтећи добро што му је госиодар у здравици казао и свој одговор, будући млад и одважна духа, појаше добра коња, узме копље за врх гвожђа, а окрене држак непријатељу, као пребег пређе Ситницу, која је обе војске делила. јасним и пријатељским гласом вичући Мурата. Примљен од Турака као пријатељ, рече гомили око себе : «Где је наш господар Мурат ? Ја сам Милош кога он жели. Водите ме к њему ; имам неке тајне које ћу само њему саопштити в Кад је доведен у шатор, Мурат му нружи ногу, Милош га свуче на земљу, извуче скривен нож, удари га усред прсију и прободе га

кроз срце, од које ране Мурат одмах умре. Извршивши што се заверио, нагне кроз запрепашћене великагае и стажаре, сад овог сад оног убијајући, допре до коња, метне ногу у леви стремен, али, пре но гато је скочио на седло, исеку га јаничари. 1 ) Изворк до краја XVI. взка. 1. Турски писац Нвшрија, који је писао своју историју за време владе Бајазита II. (1481 —1512.). Смрт цара Мурата по његовом казивању овако се десила: После добивене битке, Мурат пође да прегледа гомиле убијених Међу рањенима бејаше «Милош Кобиловић, срчан ихрабар проклетник," којијепред Лазарем рекао : «Идем даубијем турскога цара." Милош хтеде приступити Мурату, чауши му не дадоше, али га Мурат пусти преда се, а он посрћући, приђе, сагне се тобож да пољуби сгремен Муратов. извуче скривен нож и прободе га. Милош је за тим на месту посечен 2 ). 2. Дубровчанин Цревић (ТуберонЈ, који је писао историју свога доба (1490—-1522), говорећи опширно, а доста слично с преводиоцем Дукине историје, о боју косовском који погрегано ставља за владе Бајазита II. (-{- 1512). «У осталом, у очи самога дана, када ће бити бој, Лазар, краљ дардански, позове своје војводе на вечеру, којом приликом мигаљаше ирвкорети Милоша (МПопа), једног нлемића, за издају, јер му тако бегае потворио на њега један супарник Милошев, па ако би се доказало —а обичај је у Илираца и Македонаца да тајне измамљују вином п мукама — онда да га казни, а ако не би, онда да се сам сумње опрости. С тога су се вина понапили, па раздрагани краљу за сутрашњи бој наздрављати стали. Краљ, обрнувши се Милогау (а<3 МПоиет сопуегвш) и држећи у десној руци пун пехар вина, проговори . «Теби намењујем, Милошу, и вино и иехар, ма да си у мене издајом потворен. Ј) Не показујући на лицу никаква знака нечисте савести, Милош прими и исиије пехар, па онда скочи и проговори краљу: „Краљу Лазаре, пошто сад није време ни преиирци ни истрази, јер је пред нама не') Год. X. 261-63. 2 ) Кабкј, Ка<1 ХС VI.!. 46.