Просветни гласник

536

НАУКА И НАСТАВА

пријатељ у бојном реду, сутра ћу самим делом посведочити како је потварач мој лажљив и варалица, и како је моја верност према краљу тврда и потпуна. Милош дакле, једно да би посведочио, да је лажно потварање на њ да ће издати, а друго да би и делом извршио што се зарекао, чим свану, не јављајући се никоме, узјаше на коња и пође у турски стан с копљем наопако окренутим, што је у Илира знак бегунца и мирног прилазника. А име Милошево беше славно у Турака. И тако га с места пусте под чадор цару, па док је с погнутом главом љубио цара у пружену му руку, крадом истргне нож, који је донео у педрима склоњен, па у два маха расцепи трбух Турчину, и докле се усиљпвао да из чадора искочи, цареви га чувари под чадором прободу те издахне."') 3. Путопис који је оставио Словинац Бенедикт Куритхешић 1530. год., пратећи Николу Јуришића, посланика цара немачког, преко Бс сне, Србије и Вугарске у Цариград. Тај пут Курипешић је описао у делу „Шпегагшт е^с.", у коме је саопштио доста опширну вест о Милошу Обилићу, «ш с1ег шг — вели Ранке — сНе аНезке 8риг с1ег посћ ћ1ићепс1еп еегћхсзћеп Роеате ги егкепеп §1аиђеп. И Говорећи о гробу Муратовом на Косову пољу, Курипешић вели : „Мурата је ту убио ножем један стари српски витез, по имену Милош Кобиловић. У историји стоји о томе написано. Кад турски цар пође с војском на кнеза српског у поље Косово, онда овај скупи војску, па изађе против цара у намери, да се с њим бије, а у војсци беше и речени М. Кобиловић. Премда је Кобиловић био врло славан и заслужан витез, који на граници сваки дан многа јунаштва чињаше, о којима се и данас много пева у Срба: го га ииак облагаше код његовог госиодара десаота , као да -се договара с непријатељем и као да негато у потаји ради. Али га на правди бога облагаше, као што то његова дела ноказују, него само из зависти, као што то и сада често бива; и тако не доживи части за оно, што је тако дуго, до своје старости, протурио толике опасности. Паде у немилост код кнеза, те му овај не показиваше своје милости, као пре, ради за1 ) Ст. Новак. Год. II. 137-39.

слуга његових, а то стари властелин дуго трпљаше. 0 «У то доба даваше кнез у војничком стану вечеру многим младим властелинима и слугама, и учини им велико поштовање, а старога витеза остави да стоји уза сто. Тада виде овај стари витез, где кнез баш сваком на очиглед показује своју немилост и неповерење према њему. ни кривом ни дужном; с тога му би тешко и жао, па с великом тугом науми да часно докаже како је прав и да се својим клеветиицима освети. в „Пошто се вечера сврши, поче он тешким срцем говорити своме господару кнезу и рече: „Господару, да лн си заборавио. колико сам пута, тебе служећи, изложио живот свој витешки непријатељу; колико ли сам другим чим посведочио да сам јунак; да ли си то заборавио, кад мене, твога старога слугу, пушташ да уза сто стојим, а толику част, мени само на срамоту, чиниш млађима (који још не видеше оно што ја починих) ? За то, господару, бог нека је с тобом, а ја идем да засведочим да сам ти веран, не би лч опазио, како сам био части вреднији, него ови који седе за столом, јер ја ћу да учиним оно, што они неће учинити, а ја ћу да довршим твоје ратовање па нека ћу главу изгубити". За тим Кобиловић одјезди у турски стан. Кад за то чуше кнез и његова властела, помислише да хоће да их нападне и викаху за њим. А кад дочу цар турски и његови људи. да Милош Кобиловић долази, понадаше се да ће им бити пријатељ и да им добро долази, а он их остави да тако мисле те га лепо примитае, говорећи да знају за њега и његова јуначка дела, и јавише га цару, који заповеди да му га доведу. Тада он захте да на само с царем говори, и цар на то пристаде, надајући се, да ће му јавити за нешто, што ће му помоћи да победи кнеза. Па кад се видеше сами и цар му (као што беше обичај у турских царева) пружи ногу да је пољуби, тада стари витез рече: „По мили се хришћанину ногу да љуби, а за то ћеш ево сада да примиш плату", па кад се саже као да ногу пољуби, извуче из рукава нож, те распори цара оздо па све до срца, те овај с јауком душу испусти.