Просветни гласник

БИОГРАФИЈА И ДРЖАВНА РАДН.А МИЛОША ОБИ,1ИТчА

537

На то нагрне сила, а витез утече своме коњу, и већ га и узјаха. али га тада на коњу и убише Од то доба ни један турски цар не да више да га у ногу љубе, већ у руку, а онога кога цар пусти иреда се и коме даде да га иољуби у руку, држе испод мишице двојица паша, да не би когод могао учинити што учини Милош Кобиловић."') 1. Међу знатније писце овога века, који су оставили помена о овоме знаменитоме догађају. да номеномо и турског писца хоџу Сеадвдина, . који је иисао у последњој четврти XVI. века. «По њему је Мурат овако погинуо: «Већ су од иотока крви дијамантне сабље и сјајна копља изгледала као рубин, а бојно поље од многих одсеченнх глава и од!иотаних турбана као шарена леха лала, када со из гомиле поубијаних, као каква грабљивица, иодиже одличан Србин, Милош Кобиловић, продирући снажно ка Мурату, кроз редова чауша и телохранилаца, који му на путу стајаху, и говораше да има неку | тајну да му повери. На миг Муратов буде пуштен и кад се саже да га пољуби удари га мачем у трбух," 2 ) Извори XVII. века. 1. Мавро Орбин. Нанисао ;је своје дело „Краљевство словенско" крајем XVI. века, али га је издао 1601. год. То је нрви писац који зна да нам каже ко је Милоша облагао иред кнезом Лазарем. Орбип нам најпре прича о свађи, која је настала између Милоша, кога зове и КобилиИем'\ и В. Бранковића с тога, што је жена Милошева Вукосава, хвалила јунаштво свога мужа, који је рођен у Тјентишту близу новог Пазара, а одгајен у двору Лазаревом. А Вукова жена, Мара, ражљућена тим хвалисањем, ударила је жену Милошеву, и то је био иовпд сукобу између Милоша и Вука, кога је Милош оборио с коња. Вук је од то доба 1ледао да опадне Милоша код Лазара, говорећи му да се Милош тајно договара с Турцима да га изда. Лазар да би се о томе уверио, позове властелу и војводе на вечеру, и ту здравицом укори Милоша. Шта ') Ка<1 1/У1. 177—79. Рув. две студ. расправе. 2 ) Наттег, (ЈебсМсћЂе <1 Озтап. ЕеЈсћез, I. 210. дросветни гласник 1891,

је Милош рекао и како је даље радио, то се прича онако исто као и у Цревића. 1 ) 2. Орбиново мишљење усвојиојеи Ј. Лупарић у своме делу «Дубровачки летописи." 3. Турски писац Солакзад из половине XVII. века вели : да је Милош, распоривши Мурата, нагао кроз Турке право к репи, код које је коња био оставио. Он је три пут скочио по 50 корака, па је онда исечен. Три скока његова обележена су са три камена. Оклоп његов и његова коња, вели он, чувају се у царској ризници, а од тога доба не иушта се нико под оружјем султану, па и тада сваког похођача воде по двојица за мишице. 1 ) Извори XVIII. века, 1. Овде долази она, неколико пута поменута, прича о боју косовском, која је састављена у трећој или четвртој десетини XVIII века. Ова прича носи наслов: «Повест от житиа кнеза Лазара и његова војводе Милоша Обилића и остале српске све господе, кои биау на пољу Косову." Њу је издао Ст. Новаковић у 81аппаша књизи X Имајући више рукописа те приче, узео је један за основу, па га је другима допуњавао. По тој причи ударила је Вукова жена Мара, наречена Видосава, Милошеву жену Јелу, што јој је рекла: «Да не зна кнез Лазар Милошево јунаштво, памег и врлине његове, не би га метао с десне стране да коња јездиМилош замоли Вука да покара жену, па му припрети жестоко, ако то не учини, говорећи: «Пек звак зна, чује и види, да нисам Милош Кобилић него Обилић и прави храбри детић." Од тога доба Вук почне налагивати на Милоша код кнеза Лазара, ма да Милош ни после онога ие мржаше на Вука. Кнез Лазар најпре није Вуку веровао За тим се казује, како кнез Лазар шаље Милана Топличанина да уходи турску војску. Милан се враћа Милош га сусреће и упућује га, како ће казати кнезу Лазару, али чим се побратими састану, Вук упозори кнеза, како је истина оно, што му је рекао о радњи Милошевој с Турцима. Лазар поверује најзад Вуку. ') Год. X. 272. 2 ) ЈШ. 2 )2.

§8