Просветни гласник

538

НАУКА И НАСТАВА

У очи боја у суботу позове кнез сву српску госцоду на вечеру и распореди их по старешинству; међу њима је био и Милош са своја два побратима Вук опет говори Лазару о Милошевом неверству. Лазар тада свладан тугом, ћутао је неко време, за тим прекори сва три побратима и наппје Милошу: „Здрав си ми, слуго моја, Милошу, попиј вино, а на дар ти златан пехар, и не будп неверан.» Милош му на то одговори: «Хвала ти, госиодине кнеже, на здравици, ал' не хвала на беседи такој невера ти уз колено седи, на ухо ти беседи и лаж пзноси, да ти сву војску смути Ја сам ти у свему веран, тако ме вера не убила, а то ће сва војска очима видети, и твоја и турска, и ти, пре но што умреш. Сутра је нодеља, Видов-дан, крсно име, видећемо ко је вера. ко ли је невера. Ја сутра идем у табор турски и убићу цара Мурата и стаћу му ногом на грло под чадором његовим за истину моју." Сутра рано оде Милош с оба побратима у турски табор, пред Турцима хвали Лазара и његову војску. Излази пред Мурата, који му нружа ногу да пољуби, говорећи: С( Пољуби, Милошу, ногу и нога ће ти дати власт и част." Милош му је рекао: «Сваке сам ти сласти богат у нашега славнога кнеза Лазара, него ћу сад примити твој живот на дар. и Милош за тим убија Мурата, па заборавивши му стати ногом на грло, врати се и то учини, па три пут скочи те до коња свога дође. Наста^е борба с Турцима, погинуше му оба побратима, остаде он сам, па му и крв на нос ударила од (( великог јада". И већ је био близу да умакне, али некакав женски глас довикне Турцима: «0 ви, Турци тужни и махнити, никако тога сокола без мреже не можете ухватити, него брже голе сабље пред њега метните и штитове перне и коиља оштра, еда бисте како под њим коња посекли, јер је Милош и коњ му у оклопу." Турци тако учине, раставе Милоша од коња, али се он на копље одуире и скочи 30 лаката, други пут 40 лаката, грећи пут му копље пребију и ухвате га, па одведу Мурату који заповеди да се одмах удара на Србе. Доведоше и Лазара ухваћена ? и он питаше Милоша, што тако учини.

Милош му рече да је он само испунио синоћни завет. Мурат је заповедио да одсечену главу Милошеву ставе код његове, а Лазареву испод ногу његових, а Милош му на то рече: «Не тако, царе господине, мени не приличи да моја глава стоји уз твоју, него ставите главу кнеза Лазара наиоредо с царевом, а моју главу ставите под ноге кнеза Лазара, нека му и по смрти служим. И тако цар нареди да буде као што Милош рече. 2. Троношки летопис. Ово је први летопис, који нам опширно зна причати о боју косовском. Писац овог летописа, без сумње неки калуђер, служио се Орбином у руском преводу, ранијим летоппсима и родословима, косовском причом, а као Србин познавао је много боље народне песме, него лп какав странац. на је и њих уиотребио, ну овај летопис није старији од прве половине XVIII. века. Да не бисмо даље говорили о њему, поменућемо суд Ил. Руварца који за овај летогшс вели: «То је свакако најопширнији, али уједно и у сваковрсним погрешкама најобилатији, нагп родослов" (кн. Лазар, стр. 240.) Троношац нам најпре прича робљење Муратово и спаљивање дворова српске властеле, па је између осталих сиалио и Милошеве дворе у Лиаљану. За тим долазак војске Лазареве на Косово (60.000). Даље нам прича, да је због храбрости, војничке вештине и верности Лазар начинио младог Милоша Обилића зетом, кнезом и главним заиоведником целе војске; с тога се Вук Бранковаћ, који је стајао у споразуму с Марком и Балшом (а ти не су хтели доћи у помоћ Лазару), љутио на Лазара и Милоша Поред тога догоди се те се завадише Лазареве кћери (( о красотћ и мужеств-ћ мужеи своихђ", п жена Вукова удари Милошеву, те овај изазове Вука на двобој и збаци га с коња. После тога долази Вуково плеткарење, кнежева вечера и здравица, а за тим одлазак Милошев у турски табор и убиство Муратово, које је све испричано као и у косовској причи. Кад је Лазар ухваћен и доведен пред Мурата, рекао је Милошу: (( Нека је благословено дело твоје и ти од мене, а.ш за толмку проливену крв данас, сам одговарај господу богу." 6 ) ') Гласник V. 82—92.