Просветни гласник

564

НАУКА И

пастаза

лонгитудиналним таласима. Остаје нам да нађемо којом врстом таласања трепери светлост и топлота ? Има светлосних Феномена. о којима ће мало носле бити речи, који нас упућују да дознамо каквим таласима светлост трепери. За сад ћемо само да споменемо ресултат који ноказује да светлост трепери трансверсално, т. ј. управно на правац простирања њеног. Тај ресултат о трансверсалном треиерењу светлости имамо да допунимо још тиме, што се трансверсална треперења нростиру у свима могућим равнима које би могли провући кроз сам зрак. Или, ако станемо иред један сунчев зрак тако, да га гледамо правцем којим он долази, онда се треперења у том зраку врше и лево и десно, и горе и доле, и у свима могућим правцима управним на сам зрак. Такав зрак, који због брзог таласања можемо представити себи као цилиндричан, зове се ириродни светли зрак. Кад такав пун цилиндричан зрак падне под извесним углом на какво огледало и одбије се од њега, или кад прође кроз извесне кристале, као што је исландски спат или турмалин и т. д., онда одбијени, или кроз снат и турмалин пропуштени зрак није више цилиндричан, него лиснат; другим речима, у том одбијеном или пропуиггеном зраку тренерења не бивају у свима могућим равнима које можемо ировући кроз зрак ; него само у Једној јединој равни. Такав лиснат зрак, или зрак који трепери само у једној равни зове, се иоларисан светли зрак. Помоћу нарочите справе, тако зване Ииколове призме, ми смо у стању сваки светао природаи зрак да поларишемо, т. ј. да цилиндричан светао зрак претворимо у лиснат. (Овршиће се)

РАЗВИЈАЊЕ ЧУЛА У ДЕЦЕ од јЗ, Ј 1 рајера арофесора физиологије. орпоки, у иаводу, од II. Марковића (насгавак) С Д У X У иосматр^ња о лостеиеном развитку овога чула у ирвом де'1ин.ству сиада: 1Ј краткотрајно глувило иогорођених 11 2) осећаји н нримсте звука. Уз то долазн неколнко нодатака о слуху код ашвотиња. Глувило новоро|ених Сваво је дете одиах по рођењу глуво. А то највише због недостатка ваздуха у бубњачпној шупљпни (бубаиште нш средње ухо) нре дисања. Ире рођења средње је ухо пспуњеио неком жућкастом течпошћу плп (но лругима) неком особитом пиктијастом масом, која се лучи из околне слузне кожиде, па се нред рођење претвара у течност, а чим се дете роди, усдед дпсања, замењује ваздухом. У осталом још се тачно не зна ни после колико дисања постаје проходно спољње ухо. По ској нрилпцп, средње се ухо пе може испразнптп нп ваздухом напунпти, док дете неколико часова не гута 11 пе дише; јер п иосле неколико часова често ее у бубњишту налази течпост. Еод недоношчади (нрерано рођене деце) чак и после 20 сати жпвота, бубњиште остаје пспуњено течношћу, те такс она осгају дуже глува, по зрело рођена деца. У осталом, вероватно је да опа течност у средњем уху улази кроз евстахијску дев гутањем, као п ваздух, одмах после рођења, и да ње нешто остаје и у првим данима детнњег живота, те детету мање шкоди нрејак знук, но кад би се средње ухо одмах испунило ваздухом. Јер и код одрасдих слух ослаби (нос1ану „тврди па ушима"), кад се у средњем уху накуни течности. А пре рођења ова течност заштпћуЈе нежну бубњачу и чпии те је притисак равномеран са свију страна. Ну глувпло у прво време долази и збогтога, ш 1 о је спољашње ухо изнајпре затвореио. Због тога су многи сисари — (а никако тице) — одмах по рођењу глувп ила бар врло тешко чују, и ако је код неких одмах по рођењу врло оштар сдух. Већ због овога затвора спол>њега уха дете мора остати глуво више сатп илн дана, према пндивпдуалиости. Само је погрешно, што неки мисле, да деца за 3 — 4 месеца слабо ч>Ју, п да је у то доба тешко сазнатп да ли имају здрав слух, или ће бпти глува. Јер многобројна посматрања показуЈу, да много пре навршетка 3 м^сеца деца чују обичаа човечји глас. Нормално развијена деца реагирају још у првој недељи на Јаке звукове. Што деца испрва подуже не чују добро, то је од велпке користи за њих, јер тиме се сПјЈечује нагомилавање реФЛексннх покрета, па наравно п наклоност грчевима, Ако у 4. недељи после рођења дете (које је зрело рођепо) не учинп никакав покрет, кад се јак звук иза њега пропзведе, онда Је сумњиво, да ће остати глувонемо. ПрвЕ ооебајЕ и примете звука. Тешко је тачно одредити кад постају први осећаји звука већ и због тога, што нема сигурних знакова, по којпма би се то могло несумњиво распознати; Јер сваки јак утисак прошводи исте промене — Затварање очију, трзање руку, плач — на детету, које п напрасмт звук, а слаби 10нови и шум никаке. Окретање главе у правцу одакле звук долази, наступа тек доцпије. Нешто ове тешкоће, а