Просветни гласник

566

наука и

насгава

крет; алн сад његову иажњу привлаче и они звуцн, на које раније није нн мало пазпло. Првн звук, којн је само дете произиело, било је шушкање артпје нрп њеном гужвању (у 19. недељи). У опште у 5. месецу је слух врло развијен, те оно прекнда спсање и нри вајмањем шушњу.После пола годнне оио укоченпм погледом гледа у лице очево, кад му овај говори. — У 8. месецу трепне очима, чим чује ма каки ноии звук, са нзразом плашње н чуђења. Исто бива у 9. месецу, кад дете преко 12 пута спушта металнн заклопчпћ на суд, те звечн, при чему се уза свакн удар цело тело тргне, као кчд се уплаши, и ако се на лицу одсликава напрегнута пажња. Овде дакле реФлекснн покрети нису билп израз плашње. КомОиповани пнпно-вндни утнсак јаче је завнтересовао дете но пратилац тога , звук, који је понекад био тако јак, да је и реФлексае покрете нроизводио. И у спавању дете креће руке услед звучних утпсака: остатак ранијег реФлекснога дизања руку. — П јп сваком новом звуку окреће главу (а оно окретање главе у 1.п 2. недељп нвје окретање извору зиука, јер ово настуна, као што је напоменуто, много доцније). Дете је много осетљивије према звучиим надражајима, кад му расту зуби. Гласна реч већ тада нроизводи жмнркање, плашњу, брзо дисање, плач. У 11. и 12.месецу дете се може умирити, као првог месеца одлучним ,ш", а и свакнм певањем, алп никаким другпм гдасом, па ни оштрим „&• или „ ист*. Крајем прве године долази и један значајан акустички експернменат, на коме се внди велики умни развптак детињи. Дете удара впше пута лажицом у тањир, при чему оно случајно слободном руком ухвати тањпр, те звук ослаби, што га јако изненади. Сад узима жлицу у другу руку, удара у тањпр, дохвата га руком, те звук уииштп, и то понавља неколпко пута. У вече се то ионавља псго тако. Без сумње овде се истиче узрочно свезивање утисака, ниаче пе би било оваког опита. Да лп је звук ослабљен руком пли тањпром? Другом се руком ослабљава као и првом, те дакле није узрок једна рука. Тако од прплике морало је дете објашњавати тај звучни утнсак п његове промене, п то У времену, кад оно не зна ни једне једите речи. У12. месецу дете беше навпкнуто да посматра кад се угљен меће у пећ, при чему постаје прпметно чегртање. Кад оио чу једном, при ложењу пећи у споредној соби, чегртање, одмах се окреге у правцу одакле звук долази, пакад нпшга не виде, јако окрете главу (скоро за 180°) н посматраше пећ у својој собн, чисто с неким чуђењем, шггајући. И овим се показује, да дете логнчки свезује мислп, звучне нредставе, и то пре но што уме да говори. Такве експернменте дете после чини впше пута без нкака туђа нодстицаја и упутства: случајно метнуло руку на уво, кад ври вода у једиом казану пред њнм, иа приметившп, да сад сваки онај шум што га чује, ионавља то неколнко пута. — У осталом још 81. дана дете је аоказало да је функција каузалнога свезивања утисака веК ту. У другој годпни дете се обично смеје на свакц нов звук или шум,

па чак и па грмљавину. Али најволи да држи џепни часовник на уву, те да му куцка, што оно чује (у 19. месецу), те значи да одавно лобањпне кости спроводе звук Радост од музике знатно се увећава у 2. и 3. четвртп године, али тек крајем друге године разноврсна га музнка иодстнче иа покретање и извођење овпх покрега п > такту. Истнна оио „игра" (21 месец), алн не рнтмнчки. Мало доцније креће руке по такту прплнчно и покушава да пева једну песму, коју је пре тога чуло, што је могло тек доцоије, па и то врло несавршено. Свпрање у свпрке п трубе не развесељава га внше, но иропзвођење поједпних звукова иа клавнру. Ну и крајем треће годпне тешко је дете довесги да погоди макар и три тона <Г, (Г, е~, па и ако је иначе сдухврло развпјен за шумове и вокале. Једна девојчица опет моглаје још у 9. месецу свакп дати топ па клавиру тачно произвести, и свакн јој је дисонанс бпо непрпјатан. И ово дете, и његове две сестре, могле су раннје да певају но што су могде говоритн, п то мелодпје, које су им најпре испеване. Така музпкална деца могу да понове не само впсину тонова, ио и јачину и звучност (К1ап§!аг1»е), и врло радо слушају музику. Једно од такве деце певало је у сну (9. месец), а доцније (у 19. мес.) прашло је ритмички иравилно песме и музику, пљескајући рукама. Друго једно женско дете радује се у 11. месецу кад чује музаку, радо удара у тасте на клавиру, и чнм се почну певати већ неване мелоднје, одмах устане п покретом тела прати песму, а и рукама маше. У 3. години тешко се моје дете будило само звучиим утисцима. Често заспи и кад се код њега ларма, и ако има врло оштар сдух. — Дарвин саопштава о једном свом детету, које је пмало врло оштар слух, како оно нп у 17-недељи ннје могдо распознати иравац, одакде звук додази. 14 многи други тврде да то дете ночиње распознавати у 4. месецу, К. Бешше је нашао између 100 децесамо двоје, која су од 3 — 3 1 / 2 месеца посде рођења могла раздиковати гдас својих родитеља од гласа остадих у околини, н која су прн томе жпвахне покрете чннпла и радосне гласове испуштала. Сва остала могла су то много доцније. Али у овоме има огромних индивидуалних разлика, иешто наслеђеннх, а нешто добивених. Слух код новорсфних животиаа. И многе животиње су за прво пола часа по рођењу глуве. Морско прасе чује још у 12. часу после рођења све високе тонове од 1000 до 41.000 двогубих таласања у секупду, што се познаје по покретању ^синхроничном) ушију, спуштањем или склапањем ушију, а при јаким тоновнма н трзањем целога тела. 11о тачностн тешко ће се наћи још који рефдексии покрет — сем можда сужавање зенице од јаке светдостп — који је тако машпнски сигуран одмах по рођењу, као овај, који до сада ош није нигде сиоменут, у скунљању ушију. То