Просветни гласник

РАЗВИЈАЊЕ

бива и код одрасде морске прасади, ади врдо сдабо посде честога понављања. Па ипак за прво пода часа по рођењу и морско је прасе глуво. Али већ после једпога часа, па и за пеколпко дана прерано опрашена, оначују и тише и јаче шумове, и одговарају трзањем теда, покретом или покушајем да скоче. Ово јс само наслеђе могло у њима створити. РеФлекс од нерва сдуха па иокретне нерве тако је много употребљаван код предака овпх животиња, кад им је какав шум наговештавао опаспост н подстицао иа бежање, да се данашња генерација трже од свакога шума још пре, но н што зна уопште за каку опасност. Па и трзање детста од наираснога звука биће остатак ове наслеђенс илаите, као што је и код одраслих, иа и код коња. А затварање очнју од напраспе светлости, као што је напоменуто, друкчије се тумачи. Морека су прасад у прво време нарочито много осетљивапрема умеренијим звуцпма (слабпјпм). Она позпају своју матер још првога дапа по роктању, па макар она то чинила са свим тихо и нспрекидано, али гледањем је не распознају нн носле 45 дана. Удаљено од крмаче пли осталох прасади, оно још првога дана правце се њима прибдпжује, само ако крмача рокће иди прасад гувнчу, што је знак да првога дана распознаје правац одакле звук долази. То важи и за свиње: кад се прасе на неколико мипута после рођења удлди од крмаче за некодика стопа, оно ће по њеном гдасу правце њој поћи. После I 1 /., часа она иду с крмачом и покушавају да понешто једу. Чим се опрасило, метнуто је једио прасе по иомрчини у џак, па кад су га посде 7 сати оставили на 10 стопа од штале, у којој је крмача полагано роктала, оноје полагано ишло правце штади, па поред дувара, и нашло мало места, где се је могло провућц, иа чпм је то учннило одмах .је пошдо крмачн н понашало се потнуно као и остада, која нису држана у помрчпни. Дакле, песумњпво је, да је прасе нашдо крмачу по самом звуку, иоиравцу, одакле је тај звук долазио. Ну ппак, можда је мало имао утпцаја и мирис. У животпње, које одмах по рођењу чују, спадају и кокоши. Чпм пиле пзађе пз љуске, па још и док је у љусци, одговара сдабим иијукањем на квоцање; оно већ иде за квочком по њепом гласу. Кад се пиде, које је у мраку излежено, оставиједан иди два дана у мраку, па се посде остави 9 — 10 стопа удаљено од сандучпћа, у коме се ЧЈЈе квочка, оно ће правце поћи, ппјучући, по гласу квочкином томе сандучпћу, п ако пре тога ннкад нити је видедо ни чуло квочку. То чини пиде и док још не може добро да стоји на ногама, и кад пма каких препрека па путу. То исто бива и кад се слепо пиле метне на 5 — 6 стопа до квочке. Сдично бива и кад се пилету, чим се ПО.ЧОЛИ из јајета, запуше са свпм уши за 2 — 3 дана: растављепо даском од квочке, чим чује квоцањеобрне се неколико пута, на опда правце иде квочци-дакле на гдас, који опо нпје шшад чуло. То зиачп да овпм животпњама ни првн звук није без садржине и без значења. То је постала њима већ представа одмах; а наслеђено сећање прорадило јепсихомо-

У ДЕЦЕ 56 7

торскп. Тако мисди ЗраШгпд. Али ја сам ирнметио на 30 пидади, од 1—3 дана пошто су се испнлила, да она одмах скоро сва трче месту где ја куцкам у даску, па н ако ту нема ннкаке храпе, пошто сам им пре тога неколпко пута свакад куцао у даску. кад сам пм хршу давао. Дакле већ су нешто научпла пли бар онај звук с хршом асоцирага, и правац звука већ раснознају. Јер на други какав звук нпсу се кретала, н. пр. при звпждању иди квоцању квочке, коју никад нису чула. Алн после пажљиво ослушкују квоцање, пошто сам неколпко квочака донео у близину њихову (алп да пх не впде), али се нпак ие крећу с места, а од јаког пуцња тржу се. После је још питање, да лп су оиим пидадма одиста биле тако затворене ушн, да нпшта не чују. Јер лпле н онако пијуче док је у љусцп, те је чуло бар свој гдас, а шожда н туђ. Алп поред свега тога, сдух је много развпјеннјп код ппдета и спсара у првпм сатпма п данима жпвота, него код детета, и то, како у разлпковању впсине топока н јачине звука, тако и у распознавању врста звука н правца одакле долазп, а можда п времена трајања. Нормалио развијено дете, без сумње, у првим тренуцима по рођењу пишта не чује, па онда само поједппо нејасно, па много али нејаспо, па тек поступно, у масн нејасно чувенога, чује поједино јасно; на послетку лного чује п јасно, и то најпре јаке високе тонове, па ниске. Свака матп изговори много хиљада речи — које говором, које певањем — од којих деге ни једну једпту ие чује, н мпоге хиљаде она њему каже, док оно једпу разуме. Алп кад она то не бн чиаила, дете бп много доцнпје и много теже научндо говорити.

ПИПАЊЕ У посматрања о развитку шшања код деце у нрвим годинама живота ногдавито спада: осетљивост ирема додиру, ирве иримете (предсгаве) иииања и оиажањс тоилоте. Ооетљивоот новорођених према додиру. Позиато је, да су иоворођепа (зреда) деца мање осетљпва нрема јаком додиру — којпм се бол пропзводн — по одрасди. Ади то не значн анестезпју (неосетљивост у опште) и-ди аналгезију (неосетљивост према болу); јер кад се јако ударп идн уштине, осећа и тек рођено дете, само што испољавање бола није онако јако нити трајно, као код старије деце, те је новорођено донекле слшно с дететом, док је у утроби. Алп опег је различно у томе, шго свакн кожни надражај изазпва много јаче реФлексе, чпм дете почпе дпсатп. Тада на један мах сва машинерија за реФлексе прорадп, која је до првог дисања бпла као какав иавијен часовннк, којп одмах с првам удисајем почне радити. Пре тога је само по кад-кад бидо неког прпвременог кретања, треперења, и то свакад само иосде слабнх нодстицаја (импулса). Централни нервни систем бук ■ вално се будирођењем. Већ при самом рађању, услед