Просветни гласник

568

НАУКА И

НАСТАВА

продира н прптпска, то се изврши, те дете на глави осећа бол пре но што је цело изашло из утробе материне, као што је више пута осведочено. Дакле и пријатан н непријатан додир пово* рођено дете може осетити, и то још п док цело нпје изашло из утробе. Осетљивост коже и слузних кожнца код одраслих је раздична на поЈединпм местима, према броју иерава, којп се на дотичном месту налазе. Да ли има таких разлика и код новорођепох ? Да наведемо ресултате, до којих су у нспитивању овога разни посматрачи дошли. Језик. Голицањем горње стране врха од језика глатким стакленим нрутпћем ироизводе се покрети сисања са изразом пријатностп (,слаткога"). Додиром средине језика дете зажмури, раширп ноздрве и уста, и нема сисања. Голицањем језичнога корена и непца производе се покрети којима се пспољује непријатност, горчина, који су сличнп испољавању гађења код одраслих. Дакле ирема томе, да ли се додирује врх, среднна или корен језика, постају и различни реФлексни иокретп и осећања. Тако се може уоиште узети; јер поиека деца не чине свакад покрете, кад се додпрне средпна језпка, а често нема никакпх покрета кад се прутић метне у уста, илп само, као и миоге животпње, одмах почну сисати или сетруде дага нзбаце из уста, кад је далеко отишао унутра. Дете уморио слабије сиса, а сито никако. Алп посматрања несумњиво показују, да су још пре рођења обадва пута од осећајног нерва језичног ка корену покретног нерва његовог (негтиз ћуро§1о8зиз) п одавде у језпк -- потауно развијена и проходна, и да је осегљивост површине језпка, од врха па до корена његова, као и непца, за додире урођена и још из почетка врло велпка. А што прп сисању прутића бива п гутање, то долази баш због тога, што је овај нут проходан био још ире рођења, кад Је дете гутало течност у којој је. Наравно, да се оппм додпром не производе осећаји укуса, горкога, слаткога, и ако се то, рекао бпх, испољава у детињпм покретпма: гутању, задављпвању; јер ови су покрети само последпца пријатнога ц непријатнога (додпра). Усне су одмах по рођењу врло осетљпве за додпр, јер п најмањим додпром пронзводе се покрети еисања или трзање (6 дана), ако је новорођено будно ц гладно. Особито се лако произведе еисање, кад се прстом усне додирну, премда ни то не бпва свакад, ваљда, што сва деца не осећају подједнако глад одмах по рођењу. Много пре рођења дете дохвата рукама усне, а гутањем течностп прелази му она преко усана, те се нерви чеето драже пре рођења. — И ван црвенога појаса горња је усна и у 7. недељп но рођењу много осетљивија но код одрасдих. Носна слузњача кад се надражи код новорођенпх пропзводн јаке реФлексе: пара, сирћетна киселина и амонијак производе кијање, или мрштење чела, или бар жмиркање, а понекад и брисање очију руком. Додиром (голпцањем) унутрашњости носа пропзводе се покрети очних капака, ире и јаче на истој стрсчни ноздрве, но на другој. Ако је на-

дражај јачи, дете креће главу и подиже руке лицу. Понекад и сузе пођу, п ако у првпм данпма деца немају суза. Према томе необично рано бпвају реФлекспи надражаји сузнога нерва (гатиз 1асгутаИз пегу! МдетМ) и реФлексна секција перава у носној слузњачи. Сем тога, овде имамо једно урођепо ре®лексно лучење у областм истога нерва. Јер центрипетални и центрнФугалнп перви (за дучење), којн пду у сузне жлезде, припадају 5. можданом нерву (Шдеттиз). Носна је слузњача осетљпва према додпру на неколпко недеља пре рођења, и то је једна са свпм урођена особина. А пошто нема никаких надражаја пре рођења у овој слузњачи, то онда значи да је онај реФлекс од носних нерава на нерие лица посгао са свим сталан. То нсто важи за реФлексе, који иду од завршака 1п§еттиз-а у носној саузњачи нокретним кичменим нервима; јер и прћ најмањем додиру те слузњаче пропзводп се право стресање, Свежњача (белизна) и рожњача и очни кааци. Сви су ови очни делови врло осетљиви код новорођених; јер чим се ма који додирне (одмах по рођењу), дете затвара очн. Тешко је одреднти шта је најосетљивије. Свакојако ће обод од капака бити мање осетљив, но они други деловн ока. Очи се затварају и кад се дува у те делове. Све се то примећује и код живо.тиња, Само што ни затварање очију не бпва тако брзо и олако одмах после рођења, као доцннје. Кад се горњи капак додирне без додпра тре ■ павице, око се затвори (8. дан). При додиру свежице и 11. дана очи се много лаганије затварају но код одраслих. Најмањим доднром тренавица очи се брзо затворе (50 — 55 дана). Алн при купању дете не затвара очи, кад му се и рожњача попрска водом, а одмах затвара, чим на трепавице падне ма п једна капљнца, што ће бити по свој прилици с тога, што је око додиривала течност још пре рођења, а то опет значи да је дете огварало очи док је још у утробп било, као што понекад доиста чини пиле док је још у љусцп. Дакле излазн, да је реФлекс од 1гГдепгтиз-а на јасЛаИв још пре рођења готов, јер и при самом рођењу очи се реФлексно затварају, ако се додирну, што и код прерано рођених животиња бнва, шго зпачи да је то самим наслеђем одавно укорењено; а не затварају се кад се оквасе водом, као што бива код одраелих, као и од другог додира, док дување у очи и у прво време, па и код деце од пола годпне, нронзводи енергично затварање очију, па чак и кпјање. Нос. При додиру врха од носа дете зажмурк на оба ока, а при додиру једне ноздрве обично само на око на тој страни, а на обадва ако је врло јак надражај, п онда покрене главу мало натраг: све урођенн реФлекси који имају карактер одбране. Длан. Кад се додирне у длан, дете повлачи руку себи, а кад се метне нрст, оно га обухвати. А.ДП длан је мање осетљив ирема додиру но лице, јер често од додпра нема никака реФлекса. Табани. При доднру табана новорођено дете | раширује нрсте на ногама, а ако се тај додир убрзо