Просветни гласник

РАЗВШАЊЕ

ЧУЛА У ДГ-ЛТЕ

569

више пута понавља (као неко куцкање у табан), онда се нога трже натраг, савнЈе се у колену и куку. А ако је таки надражај јачи, те нсте покрете чини и друга нога. Убодима игле најлакше се производе реФлекси бола. — Узнемиреност и врисак, — или много више времена ирође од додира до аочетка тих аокрета, но код одраслих— понекад до 2 секунда. Дакле, рефлексно је време много дуже, но код одраслкх. Еожа на лакатњачи п голеници код новорођених је мање осетљива према додиру но што је обично код човека, а на илећима, трбуху, ирсима, леђима и бутинама још мање. Прерано рођена деца пе реагирају у првим данима ни кад се мало иглом убоду на тим местима, а и зрело рођена врло слабо или никако одмах по рођењу. По томе се види како јачина надражаја зависи од количине нерава, који се надраже (јер кад се дете шаком удари, оно врисне, почне плакати и узнемири се). Али већ у првим данима нарочито у првој недељи дете постане много осетљивпје према убодима. И ако је осетљизост коже у прва 24 сата по рођењу приметно разлпчна на разним местима детињега тела, ипак ни на близу нпје онолико различна колика је после тога и код одраслих: и на најмањи додир на лнцу дете реагира покретима (н. пр. трзањем руку, поднзањем руку ка глави, кад се потресе цело тело и т. д.). Према томе је у првим недељама реФлексна раздражљивост за локалне надражаје пипања већа но доцније. Већ у 2. годипи она је знатно мања. Изгледа, да је ц кожа изнутра у уху врло осетљива према додиру (у другој четврти) у прво доба, па после постане неосетљивија. Јер кад се метне прст у детиње ухо, оно ућутп и умирп се и кад је у највећем вриску. Само можда је ту узрок сама промена слуха, а не додир. Доцннје то не бпва. Сува кожа на челу врло је осетљива према мокроти. Чим се дете покапље по челу, ма и млаком водом, диже руке, као да хоће то да обрише или да спречи. Дакле неколпко капљица већ пзазивају јаке реФлексне покрете (38 дана), у које долази и кијање, те је по томе детиње лице осетљивије у овоме но у одраслих, и лакше се код њега реФлексни покрети овим путем изазивају. То значи да је веКа рефлексна р&здражљивост но код одраслих. Тешко је одредити кад ова велииа реФлексна раздражљнвост код детета постане слабија те буде као код одраслих. То зависи, сем наслеђенпх индивидуалних неједнакостн и болесног појачавања ре#лекса до грчева, још много и од тога, кад се јавља код детета иодобност за спречавање реФлекса, као и од тога, колпко су утрвени иутови нервнп, којима тај надражај п у реФлекс прелази, честим понављањем надражаја. Јер одмах по рођењу и пре рођења ови путови нису тако лако нроходни, као пошто се неколико пута њима надражај спроведе, те отуда и реФлекс се спорнје јавља. Из многобројних посматрања животињскнх младунчади у утроби и одмах после рођења пзлази, да осетљивост кожнпх нерава — кад се то ценн по лакоћи произвођења реФлекса слабијим надражајем — до I дросвјвтни гддсшш 1891.

неког извесног времена непрестано расте, и онда одатле почиње спречавање реФлекса. Ади ту треба имаТи на уму још и ово : док централни путови, услед честе употребе, посгају све лакше (а донекле и брже) проходнн, дотле периФеријски врхови кожних нерава, услед непрестаних надражаја додиром, хладноћом, влагом, морају мало отупити ускоро пошто је реФлексна радња достигла свој врхунац. Јер непрекидним надраживањем коже детпње мора и надражљивост кожних нерава постати слабија. По томе, дакле, што се на централној раздражљивост и (радњама и раздражљивосги моз4'а н кичмене мождине) добије — честим попављањем, то се губи на периФеријској надражљичости, те је врдо вероватно, да мања осетљивост новорођених према болу долази због тога, што путовп, којима надражај иде, иису још утрвени нита мозак довољно развијен — дакле због слабог рада мозга. Јер за време дугога мира прз рођења могли су постатн врло раздражљиви крајеви кожннх нерава, а мозак још ништа није радио. Прво прздставз'пипања Од осећања додпра до погпуне пред':таве има да се учини велики корак. Првобптној свести о додиру треба да дође „једно за* другим«, те тиме свест о времену, па онда свест о „једно поред другог", те тиме свест о месту, и на послетку свест о узрочној свези двају или више додира, који су времено н просторно већ схваћеаи, те тпме и представа о додирнутом телу. Новорођено дете осећа удар, али ништа не зна г Д е Ј е УД а рено ни чиме. Ако се то онет после неког размака понови, онда је тек могуће, да ће се сетити пређашњег, те дакле времено разликовати обадва удара. Ако се то исто више пута понавља на разним местима, онда ће дете постати свесно и просторних разлика, сем осећања бола, попгго се свакад други нерваи крајеви, друга нерваа влакна надражују. Ако се удар нонавља с болом и без бола, дете ће постепено — наравно тек доцнпје — постати свесно да је рука узрок, те ће је се склањати или од себе одбијатп. Ако ли је додир пријатан, онда ће се тежитп за њим. У обадва случаја морају се некн покретп учинпти, а тиме се опет новн осећаји додира стварају, који психогенеточкн могу бпти још важнији. Тако су, при првом дохватању ма чега, утисцп нппања на врху прстију детету врло занпмљиви, јер нначе оно не би после дохватања п узнмања у руку нечега, онако трајно и пажљиво посматрало своје прсте, па чак и своју руку, ако се десп да му рука руку дохвати. Овде је без сумње за сазнања свога »ја« учињен велпки корак оним разликовањем узајамнога додира двају места коже свога тела нли једнога места своје коже и неког другог тела. Најраније времено свезивање двају додира бива свакојако код додира уста с дојком. Кад брадавица дође између усана осећа се и додир и влага (млека) у устима (уза шта долази и нов осећај слаткога). Овнм је дата прва нредстава пипања. 72