Просветни гласник

570

НАУКА И

НАСТАВА

Овде дете долази до ирвог искуства: да се додиром усана ствара други пријатан осећај у устима. С тога је сваки благ додир и притнсак усана пријатан. Али како је слабо свезано месно с временскпм, види се по томе, што често дете не погоди да узме брадавицу у уста, но сиса кожу. Исто тако доцкан доводи оно у каузадну свезу: додир усана брадавицом с цријатним осећањем течнога у устима при сисању; јер за неколико месеци оно хоће да сиса и прсте и друге објекте. Из овога се види колико се лакше и јаче зааамти временско следовапе двају осеКаја, но иросторчо и каузално свезивање. Прво узрочно свезивање нросторно одређеног додира усана и брадавпце са слаткмм укусом млека ие само да бива доцније, дакле теже, но се лакше и заборавља. Иначе гладно дете не би узалуд сисало нрсте и друге предмете ; јер тиме нити глад ублажује ннти има слаткога укуса, па ни разлога да то онако дуго чиаи, као што оно често ради. Можда тој физиолошкој заблуди помаже и то, што се млеко не види. Али у толико чуднији изгледа овај детињп рад, што оио доста рано показује да има неког разумевања баш у овој области: раздраган поглед кад угледа матор.

Осетљивост према топлоти 0 томе има мало посматрања. Рођењем се дете нагло расхлади за неколпко степени. Али је питање, баш и кад дркти, да ли оно осећа то као хладноћу; јер, и ако је испуштање топлоте неиријатно, ипак, дете то иема с чиме да уаореди. У утроби дете има мало нешто већу топлоту но мати, али је не осећа. А чпм се роди, настаје расхлађивање, али прилично равномерно ио целом телу. Истина, опет оно мора осетити разлику у тоилоти пре в после рођења, нешто посредно скупљањем крвних судова, а нешто непосредно периФерпјским падражајем нерава, алп све то оно најпре осеКа само као једну неиријатност; другог каког разликовања код њега нема. Чпм се дете метне у млаку воду, те тиме престане оно осећање, које је промењена топлота после рођења учинила, а настане скоро онака, каку је оно пмало пре рођења, онда, место неиријатног осећања од расхлађрности, настаје осећање нрпјатности. Сад је та топлота, као супротност расхлађеностп, пријатна, као што показује и промењена Физиономија детиња кад је у води од 36°С. Прнјатност, коју дете у првпм данима живота осећа, кад је у топлој води, већа је но икоја друга, и никаки чулнп надражај није у стању да га толико раздрага, колпко овај Прво купање у топлој води јесте и прва пријатност на овоме свегу. До првог купања дете је промене топлоте опажало само као једну непријатност, патекпосле почпње разликовати топло и хладно, пошто буде промене и неког другог стања, те да може упоредити један осећај с другим. То показују и посматрања на тек рођепим животињама. Привидно мртво рођено дете меће се у хладну воду, да би се повратило, оживело, па чим почне дпсатп, оно јако

вришги. Али ни за њега се не може казати да разлпкује топло и хладно, но оно само осећа неку непријатност, и ништа више. Јер дете тако исто вришти и кад се осетнпје удари. Мало има посматрања и о локалном загревању и расхлађивању. Додиром коже на разним местима — било врло хладном гвозденом шипком, било квашењем, па онда брзим расхлађпвањем — увек се производе реФлексни покрети, кад се кожа местимице расхлади. Мала деца често имају хладне руке и поге, те можда су баш због тога реФлекси слабији од хладноће но од тоилоте т. ј. јаче осећају повишавање тоилоте но умањавање. Ну опет су деца у првим годинама много осетљивија према местпмичном расхлађивању коже — н. пр., кад се покапље кожа на неком месту хладном водом — но доцније. Та одвратност према расхлађивању, особито хладном водом, престајетек онда (у 3. год.), кад дете осетп прпјатност од свежине, која наступа иосде купања. У осталом, деца су уопште у прво добаживота врдо осетљива преиа топлоти и хдадиоћи. Тако вода за купање иостуано је сваког дана по мало хладнија узимата док иије дошло 32Ч 2 °С, па детегу нн мало није бпла непријатнија. Адн чим се само за 1 Ј ј 4 степена или и за само 1 степен расхлади, дете вриштп при купању, докде год се не долпје топлпје воде. По свој нрилици кожиа је температура била ту близу око 32°С. У половинк треће године дете се са задовољством купа у води која није тоилија од ваздуха у соби, а у 4. години неће никако да се купа у водп од 36°С. Тако је исто врдо осегљива и слузна кожица у усгима, језнк п усне код многе деце. Мало топлп.ју или хладнпју сисаљку, но што је дојка, дете неће да узме у уста. Ова осетљивост усана за топлоту течности снгурио долази и због ненроменљпве тонлоте оне течпости, у којој је дете док је у утроби, и матернног млека, које спса. Код одраслих су неутрадне тачке топлотне на разнпм местима коже различне (т. ј. иста топлота на разним местпма произвешће разно осећање топлоте, према томе, колика је обично топлота тога места), и та разлпка може бити 5—6°С (унутрашњост уста, језик, кожа, н. пр. на руци и т. д.). Пре рођењаи у нрво време носле рођења тих разлика нема, но се оне тек постепено неједнаким хлађењем створе — док језик и слузна кожа у устима задржавају исту неутралну тачку, коју су пмади и пре рођења. (Свршиће се)