Просветни гласник

527

како би се у 1892. години могли штампатн као државно издање. Како је о делу г. Јосића »Из ашвота и рада Христа Спаситеља" раније донесена саветска одлука, а од тог времена до сада епсу се прилике нп у чем измениле, јер је дело остало неиромењено а нов програм за основне школе још није одобрен ц уведен, то Савет, немајућн разлога да мења своју ранију одлуку донесену по овоме питању, одлучио је: да не може никакву нову одлуку доносптп по овоме предмету. Што се тпче друге тачке у молби г. Јосића, Савет је већином гласова одлучио: да се пређе на дневнп ред. VI. Прочитано је писмо г. мнниетра просвете и цркв. послова од 22. ов. мес., ПБр. 13951., којим се шаље Савету на преглед и оцену дело „Како се деца одгајивзју и васпптавају у школп", у преводу од г. Симе Мплојевпћа, учитеља у пенспјп. Савет је одлучио: да се за преглед и оцену овога дела умоли г. др. Милан Јовановић-Ватут. VII. Прочитан је реФерат г. Ђ. Козарца о квалиФикацији г. Франца Рихтера. Савет је, уевајајући мњење г. Козарца, одлучио: да се г. Францу Рпхтеру може признатп квалиФикација за учитеља туђпх жпвих језика у пашпм средњим школама, ако пспитом засведочи потребну меру знања сриске граматике и језика, без чега није могућио с успехом предавати стране језике. VIII. Прочитан је реФерат г. С. М. Веселиновпћа, проФесора, о квалиФикацији г. Ивана Весића свештеника, који је свршио науке на кпјевској дух. академији. Пошто г. Веселиновић у своме реФерату не износи нпкакве мотпвисане разлоге, на основу којих би Савет могао донети позитивну одлуку о имању или немању квалиФикације овога кандпдата, то је Савет одлучио : да сеумоле: г. г Дучпћ, архимандрит, ЈеФрем А Илић, проФесор, и Божа Јовановић, вероучитељ, да прегледају п оцене диплому г. Весића, и да према томе поднесу Савету своја мњења о квалиФикацијп овога кандпдата. IX. Прочитан је реФерат г. г. Стојана Марковпћа и Љуб. Ковачевића по кривици гђице Јелене Радовићеве, учитељице, Савет је у свему усвојио мпшљење г. г. реФерената, и одлучио: да кривица гђице Радовићепе није такве врсте, да би се она за њу могла казнити по закону губитком учитељске службе.

X. Прочптап је реФерат г. Вор. Б. Тодоровића, проФесора, о књизп „Зоологпја" од г. Ј. Пецића, који гласи : Главном Просветном Савету Зоологија за средњу школску наставу по Покорноме израдио Јосиф Пецић. Друго поправљено издање са 514 слика. Величпна без речника 316, а с речником 341 стрлна. Цепа 2'50 динара. Разгледао сам ово дело у другом пздању, п част ми је казати Гл. Пр. Савету своје мишљење. У овој је књизи леп и наочит преглед. Претежнпје ствари штампане су круппијим слогом, а омање ситнијпм. Садржај у почетку и речнпк на крају такође увећавају прегледиост књиге, која је доста велпка (341 страна). Слика има ирло мпого (514), п све су јасне и чисте. Језнк је чист и свуда уза научне називе пду и српскп. Цена (2*5 0 дин.) према велнчини књиге умерена је. Ако се у нижој гимназпјн иослужн изостављањем, а опет у вишој додавањем местимпце анатомско-физиолошкпх одсека, онда се може корнсно послужптп овом књигом у гимназијама, реалкама, као и у учитељским школама и Вишој Женској Школи, и на послегку као ручна књнга за учитељс основних школа. 10. септембра, 1891. год., у Београду. Бор. Б. Тодоровић, проФесор. За овпм је прочитан реФерат г. Жив. Живаповића о овоме делу, који гласи: Главном Просветном Савету Ирегледао сам „Зоологпју за средњу школску наставу", II издање, од Ј. Пецића, израђено по двадесетом издању оригинала истс књаге од Покорнога. Да бих одговорио на пахање: је лн ова књпга за средњошколску наставу подесиа и даље, као уџбеннк? — нужно је обазрети се на матерцјал, која је у њој; на прегледност пстог материјала, а и на досадашњу употребу првога пздања, које је нуних седам година бпдо у рукама наших гимназијских ученпка. Што се материјала тиче, ова Зоологија садржи више но ма која од ових што пх пмамо. Само плусгрованих животпња има на 493, што, наравно, није маленкост у оскудним збиркама већине наших школа. Заиста, ова опширност и пространост могла би, донекле, бнти узрок оном прекору, који су учинила оба рапија референта на прво издање, кад је писац тражио одобрење за нову нрераду. Оба су реФерента сложна у томе, да је дело опширно и — како један рече — већ само собом „суспендовано" новим програмом. Но с друге опет стране дело је један леп канитал наше школске књпжевности. Оно износи ученику у речи и слици многу животињу, коју илп није никад видео, или ће је, можда, иначе мучпо видети. А, као што се зна, лако је у опширној књпзп иробратн потребније, но у којој скученој додатп чега нема. Ма какав да буде програм, он ће иаћп у овој књизи потребан материјал, док не буде школа имала и онакав уџ-