Просветни гласник

528

беник, какав се замишља, а каквога нема, да би се њиме могао искључпти други, која постоји. Нсте папомене важе и за додатак Зоологпјп, — о човеку. И ту је довољно опширно, а са сдикама допуаено, наведено све што учевик треба да зна о грађи човечјег теда и о функцијама. Све је потпуније но у првом издању. Но у питању о методској страни ове књиге већ је мучнпје донети свој суд. Јер док је она задовољила многостручност описаних животиња морала је, наравно, скратпти опширност појединих индпвидуа и монографија. Не тврдим да је то тако скроз, али је већином; ма да се код сваког реда и т. д. увек више пажше поклањало важнијпм врстама, а мање спореднпм; више се истицало главно но споредно. Све, чим било знаменнте или корпсне, животиње добиле су знатно впше места и израђене су с довољно опширности, те по томе и предњи нрекор не може се узетп једнострано. У пнтањима ове врсте ја имам своје нарочите назоре. Џо мом схватању у Зоологијама за ниже гнмназије треба да преоблађује оиис начина живљења разних животпња. Свака од њнх — од слона до буве — има свој начнн у савлађивању многобројннх тешкоћа и препона, које пх окружаиају. Еао год мп, „господари природе", што се боримо у животу за свој опстанак, још се впше боре она нејака створења, али која не подлежу, но одржавају свој род п множе се. Увести ученика у све оне, за обично око скривене кутове тога чудног живота; оппсатн старање малих родигеља за још мање потомство; набављање хране; разне борбе и муке, које претрне животиње и животињпце за свога махом кратког века — једном речп, уверити децу, да и оне имају иотребну иамет, да имају душу, еиријатељити их с њима, и тако сузбијати ону сурову црту код многе деце, коју она иоказују у гоњењу животиња јесте један од гдавних задатака ове наставе. И ако ово нпје најача страна ове Зоологије, ипак ваља мп рећп: да је код важнијих врс га а п код пнсеката — довољно н ова страна заступљена, бар толико, да наставннк има свуда ослонца за развпјање и проширење својих говора о томе. Прво издање вдадало је седам година у нашим школама. Ваља одати правду томе раду и нризнати, да је оно одговорпло својој задаћи у многим школама, учинидо издишним познато лутање и експерцментовање, које наступа, кад се нема потребног уџбеника. Друго издање наиредаије је од ирвога, прво тпме : што су учињене неке допуне у тексту и сдикама, а неке су избачене. Допуне су нарочпто V коду кичмењака; даље тиме, што је учињен неки распоред у класификацпјп; апрпнова је, штоје после сваког разреда додат систематски прегдед, кога до сад није било, лао ни Формуда за зубе, које је местимице с почетка ппсац дотурпо. Неке је ствари могао, с коришћу, оставитн из I. пздања, као гдаву отровне змије, слику највећег инсекта (1)упаз1ез). Г. Пецић је пријатељ српских термина. Онје до крајности то и извео у сва три дела своје јестаственице, па и у овом другом нздању Зоодогије. Ну пошто је то код нас у опште неиречишћена

ствар, то је свакп, па и писац ове књиге, упућен на самог себе, па, наравно, и неспречен у избору и „ковању" имена, од којих су му се нека из првог издања учинила неподесна, па пх је у другом избегао и новим заменио. У овом погледу не можемо, наравно, никад бити сви сложни, док не бп неки внши ауторитет (н. пр. Академпја Наука) утврдио све потребке термине. Да су за нижу наставу потребни срискн називи, где год то може бити (а да се не застрани у комичиост и самовољу), о томе ие треба сумњати, као год што се ваља бојати да, радећи сваки за се, не одемо трагом хрватским, којн су до невероватности успелп да изоиаче и пауку и Фплологију. — У те нове називе спадају „дисала п гојила « (стр. 310), а то ће рећи: она грана, која помаже дисање и пропзводи маст; Ћ усник и , то јест уснашуиљпна; „цревна јазна", т. ј. цревни канал и т д., и т. д. Ваља жалити, што је, са чисго технпчке стране, израда овог другог издања у нечем, нарочито у сликама, 1 ) аљкавија од првог, као и то, што су остале многе штампарске погрешке, које је ппсац у приложеном примерку исправљао, а у предговору моли наставнпке, који се буду служили овом књигом, да и они те погрешке псправе. На неким местима оне ремете смисао. Тако на стр. 112. место супдскн острови (како је и у нрвом пздању) стоји „судански острови", што би била једна географска немогућност, ношго је Судан предео Средње Африке. Надати се да ће заиста дотичнп смотриги и исправпти ове и овима сличне погрешке, као што сз и постанак њихов може објаснптн неисправком учињене коректуре пре, но нехатошћу писца, који Је познат као ревностан исправљач свпју оваквих погрешака. С обзиром: да је прво издање учпнило потребне услуге нижој насгави; с обзиром даје друго боље од првог; с обзиром да је оно пре обилато, но оскудно, и да се може мерити са свима, које имамо; п најносде, узев у оцену да је и у богатој немачкој лигературц оригинад дочекао двадесето издање (од 1878. до сад, за 12 год. шест издања!), мишљења сам: да се друго издање Зоологије од ПециКа може и даље задржати као школски уџбеник, аоред осталих одобрених. А на којн ће начпн, од оних у молби пишчевој наведених, бити то одобрење извршено, сматрао сам да ми није дужност у то да удазим. 5. маја 1891. год., у Веограду. Жив. Живановић, проФесор и члан Глав. Просв. Савета. Савет је усвојио мњење г. г. реФерената и одлучно: да се „Зоологија" од г. Ј. Пецпћа, може употребитн као уџбеник у средњим школама поред осталих одобренкх уџбеника за овај предмет. Г. г. реФерентима одређенје хонорар, и то: г. Жив. Жпвановићу педесет (50), а г. Бор. Б. Тодоровићу тридесет (30) динара С овпм је свршен овај састанак. Ј ) Слика 14. изврнута је.