Просветни гласник

612

РАДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Савет је одлучио : да се умоди г. Ђ. Козарац, да прегледа и оценц документе ових капдидата и да реФерује Савету о њиховим квалиФикацијама.

Прочитан је реФерат г, Јеврема А. Илића, нроФесора,о рукопису „Упуство за црквено пропо-' ведништво (Омилптика), по Таворову и др. ауторима" саставно г. Светолик П. Ранковић, наставинк крагујевачке гимназије. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. По одлуци Главног Просветног Савета од 9. јануара ове год., СБр. 1, прегледао сам „Упуство за црквено проиоведништво", које је по Таворову и др. ауторима саставио г. Светолик Ранковић, нроФесор Богословнје, за потребу ученика Богословије, и част ми је ноднети овај пзвештај, ,Упуство за црквено проповедништво" израђено је по истом плану, по коме је израђено н „Руководство кт. церковному собесћдовавјго или Гомнлетика — Прото1еремг Н. ваворова", — а ово је уџбеник, по коме се у руским богословијама предаје црквено проиоведништво. План овај обухватио је све што треба да дође у овај предмет. Што се израдн тиче, „Унуство" је у главноме коиија поменуте књиге проте Таворова. Ја сам сравнио оба дела, п нашао сам, да је „Упутство" рађепо по „Руководству", т. ј. руском уџбенику , и да је главна разлика између „Упуства" и руског уџбеника у том, што су поједини одломци у „Упуству" краћи, а у руској књпзи дужн ; што су иеки примери у „Упуству" пз српског црквеног проиоведништва, а у „Руководетву" из руског, и шгоје „Упуство" местимице рађено и по другим ауторима. Ова последња околност објашњав^ неке недоследаости у „Упуству," које сам у руконису обележио , и од којих ћу прнмера ради навести ове : На стр. 17. у рукопмсу вели се, да догма увек мора да буде Језгра црквепе беседе ; а на стр. 80. замера се руском проповедништву, што је у њему јако заступљена догматика, и због овога догматизма, назива се руско проноведништво „сувопарним". На стр. 100. вели се, да импровизија није нотребна свештеннку н одсудоо се војује против имнровизације; а на стр. 113 износи се велика нотреба, да сваки свештеник буде пмпровизатор. На стр. 110. вели се, да се ни најбољп класични проиоведници црквени нису служили импровнзацијом; а на стр. 116. вело се, да су састави

класичних проноведника већином импровизирани, и т. д. У скраћивању пак појединпх места из руског уџбеника, поред осталога, скраћени су и нримери, који, ио мом мишљењу. не могу бити скраћивани. Тако на пр. на 63. стр. износи се пример беседе, којом се тумачи Јеванђеље од Марка о чуду Христовом са седам хлебова ; па у место да се изнесе цела беседа, као што је изнета у руском уџбенику, „Упутство" износи само половпну беседе , а за даље велп, да „зависп од способности и дара самог проповедника." Дар , без сумње , игра највећу улогу у проповедништву ; ади примери, који се износе ученицима као обрасцп за састављање беседа , и у којпма се огдеда оно , што је правилима нрописано, треба да буду у целиии престављени. На неким местима „Упуство" има п додатава, којих нема у руском уџбенику; али поред оних додатака, који с хвалом могу заузети место у шкодској књизи, има и таквих , који по мом мишљењу ие би требали да остану. Тако на пр. на стр. 78 говори се о некој „проповедничкој народности" , као својству добре ироповеди, и томе је дато прилично места у рукопису; и ако је раније на стр. 32. већ речено, да беседник треба да буди и патрпотизам у слушалаца. На стр, 98. говорн се о учењу беседа на памет; па се после то понавља II насгр. 107. — У ове излишне додатке снадају и неки изрази, као на стр. 88: „Опширност про ловеди не годи нашем (српском) народу због гореКег темаерамента његова." На стр. 102. вели се за неке проповеднике, да су „своје човечанско достојанство н збиљу изменили иа тако звано млаИење " На стр. 120. саветује се усиљени душевни рад, да не би импровизацпја постала аразно луаане " и т. д. Што се пак језика тиче, има у „Упутству" на некнм местпма неправилннх облика, као на пр. падшег човечанства" (стр. 20); „састав троњавајућ" (стр. 84) и т. д. Има и нетачних израза, који се не могу разумети, док се не сравне са оригиналом, и по којима би се, без овога сравњења, могла приппсати писцу повреда хришћанске православне науке. Тако на пр. на стр. 18 вели се , да је у символу вере основ за догматичне предмете ; а у руском уџбенику каже се, да је симвод вере „указателк догматическихЂ предметовг". На стр. 12. у (1 Упуству" стоји: „Свето Писмо или све каноничне књиге" , а у руској књизи вели се: „Св. писаше иди совокупноств сашценншљ книгт." и т. д. Исто тако пма доста нејасности у „Упуству" , нарочито у деФиницијама.