Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕГА

613

Али поред свега тога, мишљења сам , да се „Упуство" г. Ранковића , с погледом на потребу овакве књиге и на велики уложени труд око израђнвања онога, што је добро у овој књизи, може примити за школску књигу, кад г. ппсац иснрави хвој руконис по горњим нримедбама на местпма, која су у руконису обележена, и која нису могла у целини овде бити поменута. 28. септембра 1891. г. Београд. С одличним иоштовањем, Јеврем А. Идић, прооесор II. беогр. гимн. За овим је прочитан реФерат г. Јеврема Бојовнћа, нрофесора Богословије, о истоме рукоиису, који гласи: Главнои Просветном Савету Главни Просветнн Савет изволео је упутити мц на оцену дело: „Упуство за црквено проповедништво. (Омилитика). По Таворову и др. ауторима саставпо Светолик II. Ранковић, наставник крагујевачке гнмназије 1890." Писац у предговору каже : „Ми смо се старали да прерадимо Омплитику Таворова тако, да она може потпуно одговорнтп сувременим научним и практичним захтевпма". Према руској критици о делу Таворова, пнсац вели, да је своје „Упуство" исправио н допунпо, но не каже, које је године омилптика Таворова, којом се он служио, штампана. Овакви радови морају се оцењивати, сравњујући са оригиналом. Ја сам једну омилитпку Таворова од 1861. год. имао при руцн, јер без ње не бнх могао „Упуство" оценптн, или бих псто као оригинално дело ценио; само, на жалост, не знам, да ли се писац тим, или каким новијим, пздањем служно. Ја сам дело прегледао. Ирнзнајем, да је писац уложио труд у ово дело и тим показао вољу к раду. Овоје за нохвалу.

Система у омилитици Таворова много је боља и, што је главно, тачнија, него у „Упуству" г. Ранковића. Код Таворова деоба је тачно одређена до најмањих ситница, а то је за уџбеник веома важно. Код г. Ранковића деоба је, да не речем збркана, али веома неодређена.

Г. Ранковпћ своје „Упуство" поделио је на шест главних делова, — један део више (о импровизацији), него код Таворова. Сваки овај део (у „Упуству") има своје подраздељке. Ти подраздељци нису означени никакпм бројевима, да би се ред знао, као што је то код Таворова, а и иначе у свима добрцм уџбеницпма, те да се може главнијп и већи део од мањег и спореднијег разликовати и зпати ред. Код г. Ранковића само се мећу наслови и иде се даље тако, да и онај који зна предмет, муку пма док се оријентира.

У „Упуству" дефинпције су веома слабе, нејасне и замршене, — много су изостале од деФиниција у омилитици Таворова. На првој страни „Упуства" под насловом: „Појам о црквеном ироиоведништву 1 , стоји написано: „Под именом црквеног проповедништва разуме се пастирска реч нли разговор о слову божијем, на ма у каквом виду и ма пред ким она била исказана". На нстој страни под насловом : « Појпм о хришћанској ароиоведи", напиеано је: „Под именом хришћанске проповеди разуме се јаван пастирскн говор, пред слушаоцима, о најци Христа Спаситеља." Из ове две дефинпције не може се дознати (научптн) ви шта је „ироноведништво", ни штаје „проповед." У омилитици Таворова §. 1. стоји: „ И одб именемг церковнаго собее&довашл разум^етсл пастнрское пропов^ћдаше народу слова Бож1л. а У §. 3. изложен је јасан појам о „пропов^ди." - Код Таворова је леио казано и шта је „собесћдован1е" и шта је „пропов^дв." У „Упуству" на стр. 8. под насловом: садржај омилитике " изложена је деоба омилитике! То није правилно нити доследно. Деоба исцраљује обим, но не одређује садржај. На стр. 78. под насловом: „народност у ароиоведи ," није ни приближно казано, шта се имало и шта је требало да се каже. Ученик ће толико исто знати, пошто прочпта о »народностц у проповедп," колико и пре прочитања што је знао. У „Упуству" таких примера има много; пзлагање је у опште нејасно и замршено.

У „Упуству* сама суштина предмета није нотпуно и јасно схваћена. Има погрешака тако крупних, које човек не зна чим и како да објасни. На