Просветни гласник

ФАБРИКАЦИЈА СОДЕ

617

Поред ове вештачки добивене соде, постоје јога. две врсте, које се-у природи налазе слббодно изоловане или механички депоноване. Ово су двз минералогаке врсте, а познате под именом: Термонатрит, чија је хемнску Формула : Ка 2 С0 3 -ј - Н. 2 0 ; кристалигае ром1ично а налази се растворена у маленом сланом језеру: у дољи Еа^ипШа, у области „Н-ова Гранада", држави Колумбији у јужној Америци; у Египту на пређагањем рукавцу Ниловом, у западном делуделте; Трона(отуда: На-трон), чија је хемиска Формула : 2 Ма 2 С0 3 Н 2 С0 3 3 Н 2 0 или Н 4 С в 0 в -Ј- 3 Н^ 0, а налази се у Сукени недалеко од Фецана ; у натронским египатским језерима, где и термонатрит, а и у Низаму у Источној Индији. Прва врста зове се у трговини, као и у месту где се находи : «Урао п , а друга : «египатски трона". Разни варијетети ових врста налазе се у минералним водама растворени, као кристална навлака на стенама или у летње доба, по мочарима у местима : Карлсбаду ; Бурчајду код Ахена ; у Вигаи-ју у Францеској; Гејзеру на Исланду ; код Билина у Чешкој ; у провинцији Мунио, краљевине Борну ; у равницама поред ((Касписког" и „Црног мора м ; у КалиФорнији (0\уеп Баке) ; у \Ууогтпд-у ; у Мексици ; у Маџарској и т. д. Осим тога ови се варијетети налазе као главии састојак пепела многих приморских или језерских биљака : Рисш-а ; 81;а1дсе ; 8а18о1а ; А1;гјр1ех ; СћепоросИит; МебешђгуапШетит; 8аНсогп1а. Ове напомене о врстама и варијететима излажем с тога, што су врло важне за историју содне Фабрикације, а уз то ћу да наведем јога мишљење природњака, о постанку природне соде, у сланим водама, особито језерима. где се налази растворена. Тако једни мисле, да натријум-хлорид, под утицајем калцијум. — или магнезијум-карбоната, прелази у натријум-карбонат ; други мисле, да се натријум-сулфат, под утицајем органских тела, редукује до натријум сулфида, а овај, под утицајем у води раствореиог диоксида, прелази прво у кисели а за тим на летњој жези у неутрални натријум-карбонат. — Мени се чини, да бих ово друго мишљење могао усвојити, јер ма да су оба могућна, друго је и вештачки остварено, у Лебланковој методи, с неким малим разликама. цросвЕхни гдасник 1891.

Фабрикација соде. Кратиа историја содне фабрикације. У прво се доба добивала сода из натронских египатских језера. Доцније се развила друга метода добивања соде из пепела приморских биљака. Од ових су метода неке задржате и данас. Те су методе примитивне, и ја ћу их у кратко да изложим. I. Добивање соде из биљног иеиела. Фукуси, који расту на морским обалама : Нормандије. Бретање, западним обалама великобританским, Шкотске, Ирске, оркенејских острва (Џерзеју), као : Рисиз зеггаћаз ; Р. пос!о8и8 ; Ратшапа сП§-11;а1;а ; 2оз1;ега таппа и т, д., покосе се за време морске осеке и изнесу на суво. Ту се дену у пластове и суше. Сем Фукуса знатни су и ови родови. који не расту на обалама, но се нарочито обделавају: ЗаИсогпГа аппиа с Нарбоне; 8аИсогта еигореа; 8а1во1а КаИ, 81аНсе Нтотит, А1ггр1ех рогШГасотез између Ајдиез тогЧе8-а и РгопИ^папа; 8а1зо1а 80&а на шпанским обалама. Ове се биљке обделавају нарочито, па се, по истурању семена, покосе и здену у пластове. И из Фукуса и из поменутих родова биљака добива се сода, на исти начин: ископају се рупе у земљи, у те се рупе стрпају по неколико вила осушене траве, па се то тако вешто потпали, да сагоревање буде иотпуно За тим се озго непрестано убацује све више траве, што се ватра више разгорева. При овоме сагоревању подиже се темнература тако високо, да се пепео разлије. па кад се сагоревање доврши и пепео охлади, ' остаје у руни згураста «мрко-зеленкаста маса". Ова се стопљена маса ломи у комађе, које је у индустрији познато под именом : сирова сода или содни иелео. Ова се сирова сода искувава, у казанима, до концентровања па се из ње одвоје ситни кристалићи соде. Овако добивена сода, поред соде добивене из сланих вода, била је једина у индустрији позната, све до Француске револуције, и њоме су се задовољавале све потребе. Данас се та сода употребљава у самим местима, где се и израђује ; важније су врсте : 1.) Барила из Аликанте, Малаге, Картагине, Канарских острва; садржи 2530°/ о соде. 2.) Саликор с Нарбоне; садржи 14°/ 0 соде. 3.) Бланкет са А1дие8 тог!е8-а ; садржи 3 — 8°/ 0 ; и 4.) Араксес из Јерменске, округа Шарус-а, висоравни Араксес ; по вредности наблизу бланкетској соди ; доста 78