Просветни гласник

618

НАУКА И НАСТАВА

често употребљена. Сем ових мање важне су врсте: Барег или Танг ; Квла, које су за Фабрикацију јода врло важне, и најзад сод а из швЛерне реав. Египатска природна сода «Трона" употребљава се за грађење лажпог бисерау Венецији. Американска сода«Урао в кристалише, за време летње жеге. иа дну језера, одакле је гњурци ваде, често с опасношћу живота. II. Слично проналаску Фабрикационе методе за добивање шећера, из шећерне репе, услед Наполеонове забране увоза колонијалног шећера у Европу, пронађена је и хемиско-технолошка метода за фабрикова.ње содв из натријум-хлорида, тога тако богато распростртог једињења по површини наше земље, у виду стене, где саставља читаве брегове, а поред тога у неограниченој количини раствореног у морској и сланим водама. — Мала количина содног пепела у Француској није могла да подмири знатну употребу соде у домаћој Француској индустрији, те су Француски индустријалци махом увозили соду са стране, и то искључиво из Шпаније. Услед овога је неколико милиона Франака, тако рећи, избацивано из Фраицуске у Шпанију. Овај је Факат учинио, да економно стање Француске дође у неку завист од Шпаније. За економном зависности природно следује политичка, а то је јако узнемиривало Француске Финансијере и државнике, те ови преко париске академије наука обећају врло богату награду ономе, који би пронашао Фабрикациону методу, по којој би се сода добивала јеФтино, а добро, и то из натријум-хлорида. Ма да су многи Француски хемичари свом својом енергијом запели, да својим проналаском добију овако примамљиву награду, ипак тај покушај испаде на лихо. Опет је Француска издавала 20—30 милиона у Шпанију. Тек кад, услед историјског прелома у државном животу Француске, наступи Француска револуција. би од једном забрањен увоз соде из Шнаније у Француску. Услед ове забране, пошто је сва домаћа поташа употребљавана одмах за справљање шалитре и барута, почеше како хемичари тако и Фабриканти да размишљају о срествима и начинима, по којима би се сода могла добивати из натријум-хлорида, те би се тај проналазак применио зар и на добивање поташе из калијум-хлорида. Добротворни одбор изда декрет 1793. год., да му се најтачније поднесу пројекти о начину^ по коме би се сода добивала из натријум-хлорида, и то од стране свију содних Фабрика. Тада се из средине Француског народа подиже један индустријалски див, на углед и понос, како свога еснаФа, тако и своје отаџбине, који међу првима поднесе један пројекат, који одређена комисија огласи, у оно време, као најекономнији и најподеснији, а гто коме се и данас још добива највећа количина соде, као продукат хемиско технолошких операција. Тај див а до тада скромни Фабричар беше Лебланк, по коме се тај метод и назива Лебланкова метода за добивањв содв. Овај ћу метод сада да изложим у поједин стима, али пре но што то учиним, треба да поменем и најновије хемиско-технолошке начине, по којима се добива сода из натријум-хлорида, а то је : амонијачна оаерација, метода или ароцес. I. Лебланков начин 1. Теорија. Било је више различних мишљења о хемиској реакцији, по којој би се тумачио постанак соде из натријум-сулФата, под утицајем калцијум-карбоната, а по Лебланковом методу. Ја ћу овде да их у кратко изложим, јер су она карактеристична по ступњима, преко којих се најзад дошло до највероватније хемиске реакције. Оитав је објаснио, да се при жарењу смеше сулФата натријумовог , калцијум-карбоната и угљена, угљеник, на рачун кисеоника сулФатовог, оксидише до угљен-диоксида, т.ј. да угљеник, редукујући сулФат, ирелази у угљен-диоксид, те постаје натријум-сулФид, који под утицајем калцијум-карбоната с овим хемијски ступа у измену, претварајући се у карбонат, и калцијум-карбонат прелази у калцијумокси-сулФид. При томе одилази један део угљен-диоксида, што све бива по једначинама : а). Ма 2 80 4 -ј- 2С = Ма 2 8 -Ј- 2 С0 2 ; б). 2 8 + 3 Са С0 3 = 2 Ка 2 С0 3 + Са 0 -)- 2 Са 8 -{- СО ј . — 1Ји^ег. с којим се слаже и Е. Корр, мисли да, пошто се образовао натријум-сулФид , калцијум-карбонат губи угљен-диоксид, па остаје смеша калцијумхидрата, натријум-сулФида и угљена, која, но свршеном хемизму. даје калцијум-сулФид (окси) и натријум-хидрат. Натријум-хидрат,