Просветни гласник

634

НАУКА И НАСТАВА

лекили обичних мерљивих материја, онда је то звук ; напротив, ако трепере молекили етера, онда се њихова енергија јавља као електрицитет, у опште. Општи електрични нојави пак могу се показати у више облика, једино према величини таласких дужина или брзини треперења. Ако су треиерења етера сиора, т.ј. ако су таласке дужине врло велике, онда су то електрични и магнетски иојави у ужем смислу; напротив, ако су тре-

иерења врло брза, дакле, ако су таласке дужине врло кратке, онда је то тоилота у оиште. И топлота се може јавити у два облика: с дужим и краћим таласима: топлота с дужим таласима јесте тоалота у ужем смислу ; а топлота с к р-лћим таласима јесте светлост. Ради лакшег прегледа физичких појава и њиховогмеђусобног одношаја, саставићемо их у ову таблицу:

Молекилска вибрациона енергија (физички иојави)

Треперење молекнла мерљивих материја

треперење етера (електрицитет у опште)

I 1

гоплота с врло кратк. тал.

кратким таласима (топлота . у опште) | топлота с кратк. таласима

звук

дугачким таласима

• светлост ■ • тоилота ј електрицитет ) и магнетизам.

0 НОМИНАЛНИМ СЛОЖЕНИМ РЕЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ ОД Симе Н. Томика 0 номиналним сложеним речима, кг(о што је у опште добро познато, ипсала су два најзаслуж- ; нпја и најчувенпја радника па словенској (и српској) наудп о језпку, Даничић п Мпклошић. — У расправама Мпклошићевим о пменима лица и места у словенским језицима у ВепкзсћгЈЛеп с!ег ка1зег. Акас1ет1е с!ег ^Нззепзсћа&ен, ^УЈеп, В. X., XIV. и XXI. рћПоз.-Мб!;. С1аззе, иаходпмо узгред расправљање и о сложеним речима у опште поред споменутнх властптих имена. Ну Мпклошпћ је парочито једну расправу носветпо сложенпм речпма номиналиим у српском језнку у органу спомепуте академпје бечке (ОепкбсћгШен, В. XIII.). Што је баш та срећа допала срискп језик, да га својим зналачким испнтпвањем с ове стране такође учнли приступ&чнпм јевропској науци, лепо то каже Мпклошић на другој стр. спомеиуте књиге: ,1)1езе АћћапсПипд ћа!; сИе попппа1е 2ибаштепзе1;2Ш1§' ш бегМзсћеп гит Сге§епз1апс1е: с1аз бегМзсће 181; ^е^аћћ ттогс1еп, \теИ т с!ет уоп Уик81;ерћ. Кагас1г1с гиваттепдећгасМеп гејсћеп ЛУог1бсћа1;2е сПевег Зргасће зГсћ пиг џп Уо1ке \\ г јгкћсћ »ећгаисћћсће ЛУог^ег ћпс!еп, тап с1аћег с1агићег ћегић!§1; 131;, с1азз тап ез шсМ тП, \Уог(;дећПс1ен ги 1ћип ћа1, сИе с1ег т'сМ зећеп з1ау18сћеп Хасћаћтип§' аис1егег бргасћеп Јћгеи 1Јгзргип§ тег(1апкеп; 1'егпег 131; сНе т с1ет §епапМеп "У^егке

ићегаП тћ, §гоззег Сгепаш§кећ апдедећепе Ассеп1,иаИоп аисћ 1иг сПезеп ТћеП с1ег СтгагптаИк МсМ оћпе 1Мегеззе, епсШсћ 1з1;, зо У1е11сћ јеМ ићегзећеп капп, <1аз 8егћ1зсће ип!ег с1еп з1ау18сћеп бргасћеп ап гизаттеп^езеМеп Жотта ат гасћз^е." Међу тпм најзнатпији је рад Миклошићев о сложеним речима номпналним у словенскпм језицима у његовој упоредној граматици словенских језика, другом делу, стр. 347.-417., где је извео опшге законе за словенске језпке што се тиче сдоженпх речн, изменио мпога објашњења према ранијима, изнесенима узгред или у споменутој расправи о српскнм сложенпм речима. — Миклошпћев ученнк, највећи зналац српског језика, Ђура Данпчић у својој разнострукој радљи у области познавања српског језика п књижевности иије иропустпо да се не дотакне и сложенпх речп у срнском језпку. И ако пије о њима расправљао у посебном делу, или бар одвојено од простих речп, ииак находпмо у Даничићевим ,Осиовама српскога или хрватскога језпка, у Бпограду 1876." иеколико знагиих напомена о сложенпм речима у српском у онште, о разиим њпховпм врстамаимного корнсппх објашњења сложеиих речи, да и не помињемо како је уз наставке, по реду, поред простих основа набрајао и сложене и показпвао и делове њихове. Ако дакле имамо па уму ове каппталне радове двају већ премннулпх послепика иа њиви словенскпх језика, иаш посао ие може ншита друго бити до д1 сакуппмо у једпо, у прегледну целииу што су урадпли Данпчпћ п Миклошић. Узгред нећемо пропустити да ие спомпњемо п она објашњења п прилоге за сложене речи, која се објавпше после