Просветни гласник

Ј

О НОМИНАЛИИМ СЛОЖЕПИМ

спОмеиутих кашпадних дела, бпло у иашој, било у страној књижевности. У овом прегледу биће говора о номпналпим сложепнцама у опште, иа о појединим њпховим врстама п њихову објашњењу, најпосле о акценту у номиналних сложеница у срп. језпку. I. Ношиналне сложене речи у опште — лингвистичко-исторпски нацрг Сложеперечи нису тако новог порекла, да им се у исторпји п нашег као н другихјезика може одредити време постања, хронолоптки пратити њихов развитак. Али су оне, зато што их има у свима пндојепропским језицнма, главно одлпчје овога језиковног стабла, ппдојевропског, према семитскпм језицима п свима осталим језиковпим илеменима.— Обрасци и нрегледалице сложеним речима у индојевр. језицима у опште находе се још у оиој периоди развитка индојевр. прајезика, која бп била иза перподе корена, т. ј после ње, те бакве у развитку заједнпчког нрвог језика. По теорији аглутинације Фр. Боиа , оца упоредне пндојевр. граматике — прво су били корепп, из којпх су по том композпцијом постале ц номинална п вербална Флекспја; по којој је теорији било и постајање сложеиих речи по истом принцппу аглутииације — композиције, основном у творби пндојевроп. језпка (СигНиз, тт Сћгопо1о§1е (1ег ш1о§егт. 8ргасМогзсћип§2., 23, нарочито ЈВеп(еу , 6-бШп§18сће §е1. Аи/ејцеи 1852, стр. 1782, и 81ет{ћа1 у /еИксћгШ ±'иг \ 7 б1кегр8усћо1о§1е 2, 453 — 486, — и све то сиоменуто у В. ЈЈеЊгпска, Ет1еИш1§ т с1аа 8ргасћз1ж1т1п 2 , 9 стр. п даље). Композиција, као основнп принипп у језпчпој творбн пндојевронских језика, паходила се и при постаику деклпиацпје и коњугацпје — у Флекспјп у онште, као што је данас пмамо при постајању сложених речп. Груиовање речи око наставака, развитак разноврснпх значења у наставака, губљење осећања да су многи пастагцп негда били самосталне речи, одређенога значења —све то не бпсмо било јаспо до само пусто нагађање, кад му не бп имали слику п прилику у сложеним речима, којима се може у главном нацртати историскп развитак, показатн главне мене, јер оне и данас као п пре тисуће година ностају, би рекао, па исти начин, по истом обрасцу. Иазећи на језичке појаве у садашњостп, и ако јзмсмо спецпјалан случај код сложеипх речп, пазећн на по> тајање, распрострањпвање слож. речп у новпм језпцпма п у паше доба, д> бпвамо могућностп, да с;.зпамо путове, како је то бнвало у пајгтарпје д< ба, о коме говоримо нагађа-

РКЧИМА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

јући. Истипа свн тп резултати нпсу поуздани, па их ваља с опрезношћу употребљавати, али су инак поучнп п врло корисни, да се проникне у тајиу постања н развитка пндојевр. језика. И као што је од значаја композиција колико за развптак и богаћење језика, толнко и за методу пснитивања њихова, није мање вредности ни процес који се исто тако збива ца наше очи : упрошћавања, скраћивања, при чем добивамо ипокористике, нмена од милоште, подругљива, смешна и умањена. Номиналпе сложенице постају, кад се два корена, две основе ели две или више речи споје, стопе у једну нову реч, губећи свака своју самосталност, а своја значења стапајући у ново, боље одређено. Иази ли се на одношај тих корена, основа и речп, што се слажу, срашћују, не може се одрећи да нарочито речи, још док беху самосталне, пре композпцпје, стајаху у спнтактичној свези, док се то за композиције, у којима би корен ступао у свезу с другом речи, не може поуздано рећи, пошто их п није у самосталном послу. Тако би се, на пр., могло узети, судећи према службп појединнх делова, да су многих сложеница делови пре композиције бпли у одношају атрибуције или аиозиције, у падешкој зависности, а ако је сложеница с предлогом: у адвербијалиом ц предлошком. За многе се тако сме претпоставити, док је за неке врло тешко и шта извести о одпошају пола п рећи: то је овај пли опај одношај, јер нам на путу стоји псторија језпка и оне многе промене што се тиче облика и значења, кроз које су прошле те сложене речи. За синтактичан су одношај у мношх сложеница што се тиче њнхових делова многп знатнп научннцп : СигИиз, 2иг Сћгопо1о§те' 2 ., 70; Јадге, АгсШ\ т Мг з1ау. Р1п1о1о§1е III, 438; Вгидтапп: Отип<1п88 <1ег тег§1е1сће11(1еи СгаттаИк (1ег 1п<1о§егтап18сћеп бргасћеп, II. Вапс1, ег81е НаШе, 1889, 3. —5.; ЈУп. УУћИпеу-^гттег, 1псИ8сће ОгаттаИк, 454, — 455 Друкчије о том мпсли Миклошић, на пр. у V. С-гаппн II. 401 п ра88Ш1, а друкчије у расправи о српскпм номпналпим сложеиицама, нарочито где говори о иредлошким номпиа.Јнпм сложеницама. Често се мпслило и наговештавало, да је п акценат имао знатну улогу при композшији; међу тим, како је дапас познато, тај акцепатски утицај прп сгапању и срашћивању двеју речи у једну нема баш ннкака посла, јер, по речима Хермана Паула, Рпис1р1еп с1ег 8ргасћ§е8сћ1сМе 2 ., 1886, 278 стр, иема нпшта фпзполопјко, ,\?опп »и с1еи иМетзсМеЛ ешез сотрозИитз л т оп ејиег ип1ег етет ћаир1;ассеп1е уеге1п1д1еп №Ог1§гирре зисћеп (1иг1'еп, 80П(1еп1 ез 8111(1 1есИ§;Ксћ сИе рзускоГодгзеће дгирргеггтдз^егЈтИтззе." У томе нас још боље утврђује К. 80*