Просветни гласник

661

ност и покрети гушења и гађења само кад какво тако јело угледа (п. пр. грашак) — једна појава, која се код мпоге деце виђа, а која иоказује, да је разлпковање укуса и мирнса јако развпјено. У практичном погледу ја сматрам као аравило — па и ако се оно много коси са предрасудама традпцпоналвога васиитања — да се деца ни аошто не емеју аринуђавати да нешто једу, што им је одвратно. Јер од такога приморавања ја не виднм нпкакве користн ; а, међу тим је извесно, баш и ако не буде бљувања одмах после такога јела, да то врло штетно утиче на храњење и на образовање карактера. Што дете пеће поједина јела да једе, то не долази, као што нзки мпсле, услед размажености, самовоље п т. д. Па зар нема разлога н оправданога узрока, што оно неће да пцје кисело млеко, и зар оно заслужује да се казни, што у критичном времену одбнјања од снсе пеће слаиу и тешко сварљиву храиу?! Треба казнити оне, који тако што нуде детету, Јер тек онпм приспљавањем у детету се образује одвратност према неким јелима, и јогунство, самовоља уопште. И онда ће нам узалудан труд бптп доцнпје да таку једну црту детињу пзбришемо из његове душе, плн да га сд идиосинкрасије излечнмо. Ако се детету још испрва остави да оно само према своме укусу узима што му је прнјатно — чувајући га само од премногога — и не узима, што му ие годп, онда ће се оно с временом и само навнћи на сву храну, која му не шкоди. Јер с временом и сама 110 себи она прва нрекомерна осетљивост укуса п мириса мало отупи, а то баш и јесте услов, да се оно после лакше прилагоди свакој храни. Кушаве новоро^ених животива. И код тек рођеннх жнвотпња, које сам иснитивао, впди се да разликују разлпчне укусе, те једне „воле" но Друге. Још а/,вог дана ао рођењу код њих је развијено аамКење утисака, које добивају чулом кушања. Моргко прасе, н. пр., после 8 —16 часова, ношто се сирасило п тек пре 2 часа од крмаче одвојеио, спса, нстина, подједнако, кад му се кроз стаклену цев у уста сина концентрована вннска киселина (у раствору), сода, глпцерин,као н вода и кравље млеко. Алп те покрете сисања изазива сам додир, јер оно то исто чини п кад му се језик празном цевчицом додирпе. Те за то развитак укуса код животиња сигурније се нснптује, кад се разноукусне матернје даду младој животпњи да лиже. Тако, кад се упоредо метне по мало шећера и других материја, које су друкчпјег укусаслане, горке, љуте и т. д. — онда морско ирасе од 17 часова лпже шећер, а друге неће да дохвати. Па то чини н кад му се вежу очп. Нитада неће ни да дохвати камФор и др. но само шећер, што зиачи по свој прилнци, да остале материје већ но мпрнсу разлик_\је. Сигурно је да морско арасе арвог дана разликује слатко и да му је то иријатно, те га и тражи. V И тек излежено пиле разлнкује различну своју хт»аиу но укусу. Кад сам иред тек излежено пиле

метиуо кувано беланце, жуманце, просо, зрнца иеска, парчад од љуске, кљуцало је спе, али највпше жуманце. После једнога часа оно правце пде на жуманце, а остало неће нп да впди. То значи да оно разликује и аамти тај укус. Дакле тек „рођене" животнње разликују квалитете укуса, п без другпх утисака укуса, сем онога од оне течностп, која их опкољава у љусцп. Ова необична саособност може бити само услед неког наслеђеног сеКања — а то је инстинктивно кушање. Ну да би се тачно унознао поступни развитак овога чула, потребнн су још многн огледи нарочито на детету, те да бн се могло впдети како се оштрпна овога чула ра:!впја, п познцш карактерни реФлексп, које разлпчнп укусп пзазиЈају.

М И Р и с. Односно овога чула, посматрања нрво треба да нам кажу, да ли дете одмах по рођењу разлнкује мирнсе и како се после развија разлпковање мнриса, па онда долази иеколико података о овоме чулу код животиња. Мирио код новорођених. Још у првим данима по рођењу јаки мириси изазнвају код детета мимичке покрете. Ако детету прн спавању долази какав јак задах у нос, опо стеже очн (очпе заклопце), намрштп се, узнемпри, креће главу и руке, п пробуди се ; а одмах заспи, кад се тај задах уклонп. Сувише јаки мирнси доводе дете до вриска. И за месец прерано рођена деца реагирају на јаке мирпсе. Само што често нрн такпм пспнтпвањима надражују се 11 верви за пипање, додпр, те је теже одвојтп какве је и колике иокрете сам мирис ичоизвео. Најсигурнпје се то може дозпатп, кад би се једна дојка намазала неком мнрисном материјом, која нема укуса, нли каком мирпсном течношћу, која брзо ветрп, сама брадавица. Једно женско дете на 18 часова после рођења пнкако нпје хтело узети дојву, којој Је но брадавици врло мало петролеума или „ћплибарског уља" попрскано. Ну за то је нотребио још посматрања. Многа посматрања показују, да нормално дете може да мнрише на 1 / А часа иосле рођења, а највнше за неколико сати пли дана. Јер и тада од јаких мирпса на њему се пспољавају сви карактерни реФлексни покрети неаријатности: на неколико часова после рођења јакн задаси узнемире деге, оно затворн очи, уста, нснлазн језик. Прп такнм испитивањима морају ноздрве бити потпуно отворене, те да дете, прп затвореним устнма, може кроз њих дисатп. Пре рођења су ноздрве испуњене оиом течношћу, у којој је дете, али одмах ио рођењу дисањел се она нотисне. Само се не зна да ли треба неког одмора, размака, па да дете почне опажати мирпс, илн оне ћелпје за мирисање прораде баш одмах, чим какав миришљав гас уђе у нос.