Просветни гласник

662 НАУКА Н

Разликраве мириса Од онога часа, кад код детета проради чуло шнриса, оно му је од пресудне важности при избору хране. А то не почнње, као што неки мнсле, у 4. недељн или 2. месецу по рођењу, но још првих дана, и тада са сваким даном пријатности и непријатностн од мнрпса постају све јаче. Деда од пеколико недеља неће сису дојиљнну, ако јој кожа мнрише ненрпјатно, и плачу, чим им се прпближп Несумњиво је да сдепорођена деца врло рано почпњу да се сдуже мирпсом. Па п оно, што деда у првој недељп неће кравље млеко, ако су пре сисала матерпно, долазн више због мириса ио због укуса. Слепорођеном је мирпс важно средство за избор и распознавање храие, и представе тога чула дете почиње памтити као н опе укусом добивене, те се тако врло рано истовремено и уиоредо развија код детета иамКење укуса и мириса. Алн не изгледа да дете ноћу познаје своју матер по мнрису, као што је случај код животпња, док је не види, не чује и ие оиипа. Исто је тако неспгурно, да ли детету и мпрпс помаже да нађе брадавицу на дојдн, као што доиста јесте код животиња, чак п краЈем прве недеље За дуго после одбијања од снсе чуло је мириса несумњпво Једно од чула, која се тада најмање употребљују као средство за распознавање ствари. Ове бедешке на моме детету показују, како се чуло мириса доцкан јасно истнче. У 15. месецу оно је бнло са свим равнодушно према мирису тек истуцане каФе и кодоњске воде, којн је у 3. години јако волело. Али већ н крајем 15. мес. колоњска му је вода била пријатна. У 17. месецу дете још никако не може да одвоји укус од мприса: кад му се поднесе мприс, оно зине н хоће цвет у уста. То значн да оно мпсли, пошто је увек пре само при кушању (млека) добивало прпјатне мирпсе, и сад мора бити нешто :;а кушање кад мирис осетн један врло иатересаи Факат у нсихогеиетичком иогледу, као доказ за пезависност осећаја од познивања органа, кроз којп се осећај прнма, ц као доказ за зависност логнчких процеса од претходних асоцијациЈа осећаја. Тек у 18. месецу дете је одвојило укус од мнрпса, н сад неће мирпшљави нредмет да меће у уста, но право иод нос, па мнрише, затворивши уста. Ади још нема онога намернога испрекндаиога мирисања (честог увлачења ваздуха), да би се боље мирис осетно, као код одраслих. Обпчно се код деце ие веџба чуло мириса, ла се наравно слабпје и развија н развпје. Одојче готово увек мнрише накнсело од полусваренога млека, и не даје му се приднке да друге мирисе прима, сем мириса свога, своје матере, дојпље и т. д. од иснаравања, те отуда ни доцнпје ово се чудо не развије бог зна колико, нитн мирисање као свестан акат. Уопште се, на жадост, не уме да ценп коднко је важно мирисање за испитивање ваздуха, хране и за чистоћу. У остадом многи, ако не и већпна, одраслих често нпсу на чнсто, да дн осећају укус иди мирис, пди обадвоје. Културно дете сад расте

НАСТАВА без икаква упућпвања и вежбања у раздиковању мпрнса, п ако бн врло кориспо било за његов цеЛ01 ;упан жнвот, да се из рана упутп п веџба у томе, и са сваким мирисом н пме његово научи, као што радпло с бојама п тоновпма Мирис код новоро^ених животиња. Многп сисари могу на неколпко часова, попгго се окоте, да разликују разлпчне мнрпсе. Тако морско прасе на 17 часова, иошто се опрасидо, чеше нос предњнм ногама од Јакога, непријатнога задаха идп (Аза 1'ое11(1а) брзо окрећу главу, н. нр. од амонијака. Међу тим, камФорски мирис ппје им тако непрпјатан, као нп ннкотпнскп раствор п т. д. Несумњив је факат, да животиње на неколико часова ио рођењу разликују иријатне и неиријатне мирисе. Још првог дана затварају очи и тржу главу назад,кад пм се дуванскн дим дува у лице, дакде чине целисходне рефлексе за одбрану. Истина, свп ти разноврсни, напред побројенп покретн неће бити да се изнзивају дражењем самога нерва за мприс јаким мнрисима, но мора тада пстовремено да је надражен и иерв за пппање (грана од Ш§етти8-а) у носу, премда је другим Фактима доказано, да сисари (псп, зечеви, мачке) с првим дисањем почпњу и могу мпрпсатн. Б ифп је расекао средпште за мирис у мозгу штенадма, док су још бнла сдепа. Рана је депо зарасла, алп опет, докле год нпсу прогледала, нису могла наћи спсу, те им је морала да се метне у уста кад треба да доје, п ако она туцају њушком по целом телу кучкином, тражећи сису, и покушавају свуда да доје. Међу тим, и свако сдепо штене одмах нађе сису и дојп, само ако му средиште мирпса у мозгу није покварено, што значи да оно то чпни највнше помоћу мпрпса. Ови покушајп поиазују, да је и код дрјгих сисара, чим се окоте, раздражљпв перв за мирпс. И другп огледпто исто тврде. Ако се зечпћу другог или трећег дапа по рођењу затворп једна иоздрва, или се једпа мождана хемвсФера пзвади, онда се не може иотауно да развије ни нерв за мирис питп онај део мозга, одакде изоија п куда пролази тај нерв, дакле ни његово стабло нп корен (ћиЉиз и 1гас1иб). — Ако се извади један ђиЊив, онда скоро са свпм ишчезава 1гас1и8. Ношто су обадва иервна корена пзвађена, нолипсаде су ове животиње услед тога, што ппсу могле да се хране, немаЈући чула мирпса; Јер и ако им је нерв за пипање п осећање (1пцешпшћ) остао пеповређеп и помагао при тражењу „мајке" и њепе сисе, онет нису могла да се тиме довољпо помогну. Дакле, наступа исто оно, као и кад би се обадва нерва за мирис пресекла. Ако ли се тако младпм животињама оставе неповређени органи за мирисање, а обадве очи изваде н обадва уха са свим затворе, онда се чуло мприса мпого јаче развпје но обично, ц корен мириснога нерва се зннтно уведича. Исто су се тако јако развиде ушп п пеобично оштар слух код једнога питомог зечића, коме су очп одмах по рођењу извађене.