Просветни гласник

663

Ови нам покушаји показују да развитак појединих органа зависи од спољњег дражења, и износе нам сиду Физиолошке конкуренције. А нарочито је важан Факат, да зечићн одмах по рођењу могу мирисати, и да се врло миого тим чудом служе прп тражењу сисе, Иначе би било аеразумљиво за што да не могу наћи смсу, те полипшу од глади, кад нм се новреди или пресече само нерв за мирисање. То чпни, те маче, и ире но што је нрогдедало на очи, по мирпсу оознаје свога непријатеља, псето. 8раН1п§ је приноспо нсето још слеиим мачадма 3. дана пошто су се омацила, па ова одмах почиу смешно Фрчати кроз нос. Значи да она трећег дана

по рођењу имају развијен мирис, који им помаже да свога вечитога непрпјате .Ђа осете. Ова и још многа друга аосматрања доказују, да се сеКапе на извесне мирисе наслеђује. Истина тога инстпнктппнога мирисања, изгледа, нема код човека. Код њега уопште чуло мириса има много мању важност за духовнн развигак но код животиња, код којпхје још из рана раснознавање и разлпковање мириса много ра;вијеније но код човека, и кпје целога свога живота више употребљују то чуло и впше се служе предсгавама — које п већу важност имају за њнхо« опстанак — тим чулом добивеннма, но човек.'

КРИТИКА И Б1 КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ Зоологија за више разреде гимназија краљевине Србије. Саставио Ђ. Козарац. Са 409 слика. Београд, штампано у крал>. срп. државиој штампарији 1888 г. Страна: ХУ, 387. Пуне су три године, како је ова књнга угледала света. И после толиког чекања, не бесмо срећни да јавно чујемо реч меродавних л>уди о овој књизи. Изгледа према овоме, да јој је «право грађанства" осигурано, те јој се писац јамачно већ брине о даљем прештампаваљу — „измењеном и допуњеном." Наши прваци на овоме пољу науке немају времена да се брину и о гимназијској настави, па пм је можда било довољно да прочитају еамо предговор г. 1Ј. Козарца, и да тамо виде имена Лајкарта, Дарвина, Хекла и читав низ помоћних књига за израду ове књиге, па да кажу одмах — добро је. И с тога баш ми овамо нижи, који непрестано имамо иосла с овом књигом и с њом муку мучимо, треба да кажемо оно што о њој мислимо, а свакојако у намери, да књига бар у другом издању изиђе боља но што је сада. Књига је ова подељена на три дела. У првом делу говори се о кроју и радњама човечјег тела, гезр. о анатомији и Физиологији човека. Остављајући на страну то, да ли треба у опште у Зоологије уносити ова.ј део, у овој при.шци имамо да кажемодаје он тако скучен, да ђаку VI. разр. гимн. не може проширити круг његова знања о томе. Анатомски састав појединих органа изнет је врло површно, ни мање ни више, но као да је писано за ученике I. разр. гимназије; а о фнзиолошким радњама нема, тако рећи, ни помена, те <,да би ученик могао добити опште знање о животињи, кад анатомски

крој и Физиолошке радње доведеу евезу. а При првом, дакле, почетку наставе у Зоологији, наставник не зна шта ће да ради : да ли да изгуби два месеца предавања, настављајући ученике по првом делу г. Козарчеве Зоологије, на да по свршетку опет мало науче, — или да изгубп још толико времена, да би их о том делу како треба упознао, и да за тим најогромнију науку -- Зоологију — нрејури с учепицима на двоје на троје. С тога ће мпоги наставник тражити трећи излаз и довијати се на свој начин а Зоологију г. Козарчеву оставити на страну. У другом делу су описани главни типови животињски с анатомског и физиолошког гледишта. Ово је хтело да се изради по прамеру енглеских н француских модерних писдца, па није баш најбоље испало за руком. Описано је евега 14 разних предетавника животиљских, — али као да се све више губило енергије за рад, па су прва два представпика описапа најопшириије, а доцније све краће и краће, док није дошло до Рго^огоа, где није узет никакав тип, већ казано само неколико речи о инфузоријама у опште. Иначе је све описивано по једном калупу. С тога, да бисмо исказаш своје мњење о овом другом делу књиге, довољно ће бити да узмемо у претрес само један опис, па што будемо рекли зањега вредиће за све. Узмимо тога рад;1 први, опис пса, којим се хтела да изведе карактеристнкч за све сисаре. Одмах у почетку г, Козарац казује у овом опису ученику VI. разреда гимназије да човек ходи усправљено и одупире се на задње удове, а пас иде хоризонтално и одупире се на сва четири уда! Даље, лубања је у нса знатно мања но у човека: на земљу ступа пас пр ггима, а не целом стопалом као човек; кости његове главе исте су као у човека, и мозак је слабије развијен у пса но у човека. То су сва места, где је у целоме опису изнета упоредна анатомија